Идеја да се обележава Међународни дан жена и девојака у науци је настала 11. фебруара 2015. године на Форуму светског здравља и развоја жена који су организовале Краљевска академија научног међународног поверења (RASIT ) и Одељење Уједињених Нација за економију и социјалне политике (DESA) у канцеларијама Уједињених нација. Ову идеју подржао је велики број организација међу којима су UNESCO, UN-Women, WHO, UNRWA, UNICEF, UNEFPA, Every Woman Every Child Initiative и друге.
Борба за равноправност траје и трајаће. Данас су жене и даље мање заступљене у свету науке, лошије плаћене, добијају мање подршке и самим тим спорије напредују и често напуштају науку управо из ових разлога. Ваљда би требало сви да узимају у обзир квалитет и знање, а не пол особе? Нажалост, потребно је време да жене добију простора у некадашњим „мушким” занимањима.
Уместо да вас замарам статистикама и поражавајућим чињеницама, одлучила сам да вам представим неке од научница које су се избориле за своје место.
Министарство за просвету, науку и технолошки развој, Национална комисије за Унеско, и L’Oréal Балкан расписaли конкурс под именом „За жене у науци”. Стипендије овог јединственог, светски познатог програма чија је идеја промоција и охрабривање жена које се баве науком и доприносе научном напретку код нассу додељене девети пут.
Добитнице националних стипендија конкурса „За жене у науци” за 2019. годину биле су Александра Бараћ, Невена Величковић и Емилија Стојановић. Њихов научноистраживачки рад у областима микробиологије-инфектологије, генетике и експерименталне и примењене физиологије са спортском медицином је награђен стипендијама у вредности од по пет хиљада евра.
Шта то оне раде?
Александра Бараћ, доктор медицине и медицинских наука, запослена је на Клиници за Инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије и научни је сарадник на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Александра је публиковала око 150 радова у међународним часописима и остварила је бројне сарадње на различитим истраживачким пројектима са професорима из еминентних европских универзитетских и научних центара. Добитница је преко 20 награда и стипендија за научно-истраживачки рад. Њена досадашња истраживања су фокусирана претежно на дијагностику и лечење инвазивних, респираторних и алергијских гљивичних болести. Као резултат спроведених истраживања уведени су нови протоколи у клиничку употребу за детекцију гљива у синусима.
Невена Величковић је доцент за ужу научну област Генетика на Департману за биологију и екологију, Природно-математичког факултета у Новом Саду. Главна област њеног научно-истраживачког рада је примена генетичких података у програмима заштите различитих биљних и животињских врста, и анализа присуства и значаја различитих генетичких варијанти код коплексних обољења човека, као што је канцер. У току своје професионалне каријере учествовала је у реализацији бројних међународних, републичких и покрајинских научних пројеката. У ауторству или коауторству има 24 објављена рада у међународним часописима, 1 универзитетски уџбеник, 4 рада у часописима националног значаја као и више од 70 саопштења штампана у целини или изводу са међународних и националних скупова. Активна је у бројним научним друштвима у земљи и иностранству.
Емилија Стојановић похађа два програма докторских студија, на другој је години смера Експерименталне и примењене физиологије са спортском медицином на Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу и на завршној је години Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Нишу. Професионално се бавила кошарком и била члан јуниорске репрезентације. Њена истраживања на пољу медицине спорта су базирана на процени физиолошког оптерећења и физичких захтева током такмичења, испитивању идеалних нутритивних стратегија, као и на унапређењу специфичних тестова за процену агилности и аеробног капацитета. Аутор је и коаутор 16 радова објављених у међународним часописима.
Честитамо овим младим научницама на посвећености и раду! Труд се исплати, чак иако наилазимо на потешкоће у напредовању. Конкурс за 2020. годину је већ отворен, тако да… жене, девојке – пријавите се!
Док сам била члан лабораторије за молекуларну и системску биологију у Бечу, током израде мастер рада и свакодневног боравка у лабораторији, могла сам да приметим да не постоји никаква разлика између научника и научница када је рад у питању. Сви смо мање или више смотани, мање или више прецизни, мање или више се нервирамо када не успе експеримент, мање или више смо способни да смислимо ново решење. Неки су брзи, неки спори, неко је опседнут детаљима, неко гледа ширу слику. Лабораторија је пуна људи који воле науку, који желе да напредују и који су пуни идеја.
Зато, подржите своје сестре, другарице, девојке, маме, ћерке и све остале жене и девојке које се спотакну на овом тешком путу напретка. Ако су добре у томе што раде и воле науку, пружите им подршку.
Ми вам предлажемо да им честитате Међународни дан жена и девојака у науци или да их обрадујете поруком или честитком у којој пише како је баш она ваша омиљена научница.
Извори:
https://zeneunauci.co.rs
https://womeninscienceday.org/
