15. фебруар – Светски дан нилских коња

Познате су вам ове њушке и уши што вире из воде? Ко није упућен, ради се о афричком биљоједу – нилском коњу (Hippopotamus amphibius). Наиме, данас је њихов дан, Светски дан нилских коња – 15. Фебруар.

Ови велики сисари су друштвене животиње и живе у групи од 40 чланова коју води један алфа мужјак. Животни век им је између 40 и 50 година, могу достићи тежину преко три тоне и трећи су по величини што се тиче копнених сисара, изнад њих се налазе слонови и бели носорози.
Питате се зашто већину времена проводе у блату и води? Кожа им се изузетно брзо суши на јаком афричком сунцу, а вода им служи као освежење, терморегулатор и штити их од жарког сунца. Занимљиво је то што немају знојне жлезде као остали сисари, већ им се кроз поре коже лучи лепљива розикаста течност која им је замена за крему са заштитим фактором, дакле, штити их од опекотина.

Кроз водену средину се крећу тако што се одгурују задњим ногама. Млађа популација је живахнија у односу на одрасле јединке које делују прилично тромо и незаинтересовано. Воду напуштају тек у сумрак да би пасли траву, која им је уједно и главни извор хране, а поред тога воле да грицну и шећерну трску, опало воће и кукуруз. Одрасли поједу и до 35 кг зеленила за ноћ. Врсте рода Hippopotamus имају веома важну улогу у екологији водених екосистема у којима живе. Ходајући по речном дну подижу муљ који одлази низводно и носи са собом нечистоће па се самим тим чисти речно корито. Њиховим изметом се храни риба – не звучи баш најлепше, али то је још једна битна ставка постојања ове врсте животиња у ланцу исхране. Такође, њихова мртва кожа служи као извор хране одређеним рибама и птицама.

Женке рађају младе једном у две године. Када се приближи време рађања, оне се издвајају из групе како би донеле младунце на свет и створиле јаку везу са њима. Ако је беба рођена у води, мајка мора да је гурне на површину како би по први пут удахнула ваздух. Након две недеље придружују се остатку крда.

Нилски коњи се штите међусобно од предатора попут крокодила, хијена и лавова. О њиховом саосећању говори чињеница да се дешава да спашавају и зебре од крокодила. Када се у групи нађу младунци, одрасли су прилично заштитнички настројени, а широко отварање чељусти је главни знак да обележавају територију и да се спремају за борбу како би је заштитили.

Нилски коњи зарањањем у воду затварају ноздрве, уши и преко очију им се спушта провидна опна која им омогућава да јасно виде. Све ово младунцима омогућава да сисају под водом млеко ружичасте боје! На сваких 3 – 5 минута излазе на површину како би удахнули ваздух, мада то могу да раде и аутоматски док спавају и то без буђења из дубоког сна! У води изгледају као плутајућа острва, тако да се често на њиховим леђима могу видети птице, корњаче и мали крокодили како се сунчају.

Ови гиганти су тренутно у опасности због могућег губитка станишта. Две врсте се налазе у Африци (велики нилски коњ и пигмејски).

Како људска популација све више расте, дешава се да изградњом индустрија, путева и насеља задире у природна станишта дивљих животиња. Ова врста je раније била широко распрострањена, док је сада ограничена на заштићена подручја. Крчење шума такође представља опасност, а да не причамо о криволову… На стотине њих бивају убијене због меса, сваке године. Дакле, ако се овако настави остаћемо и без нилских коња, као што смо остали без многих других већ истребљених животиња. Све то због човека! Па зато, хајмо да подигнемо свест народа и да покушамо да објаснимо важност сваког бића на планети Земљи, јер нисмо сами – ми зависимо од њих, а не они од нас. Чувајмо их!