Амброзија (Ambrosia artemisiifolia) је инвазивна коровска биљка. Распрострањена је широм света, па и у нашој земљи, а пореклом је из Северне Америке. У Европу је доспела са семеном детелине и луцерке. Прво се појавила у Немачкој 1863. године, две године касније у Француској, а затим се проширила на скоро све земље света. У нашој земљи је први пут уочена 1953. године у околини Сремских Карловаца.
Једногодишња је зељаста биљка из породице главочика (Asteraceae). Може да нарасте и до два метра. Корен јој је вретенаст, стабло усправно и разгранато, а листови зелени. Погодују јој сви типови земљишта. Размножава се искључиво полно (семеном). Цвета од јула до октобра, а највише полена производи у августу. Полен је веома ситан. Величина зрна је пречника 18–22 микрометра, тако да се ветром лако преноси на велике раздаљине. Стопа ширења износи 6–20 километара за годину дана, што је сврстава у екстремно инвазивне врсте.
Полен амброзије представља загађујућу материју у ваздуху. Негативно делује на здравље људи и због тога је редовно праћење концентрације поленових зрна у ваздуху од велике важности. Сматра се да је више од 10% становништва алергично на полен амброзије, а више од 50% свих алергија изазваних поленом биљака приписује се амброзији.
Једна биљка амброзије у фази пуног цветања, у току једног дана, може да произведе две и по милијарде поленових зрна и тако обезбеди 250 поленових зрна за 10000 m3 ваздуха. Треба знати да само 20 поленових зрна амброзије у метру кубном може изазвати алергијске реакције код осетљивих људи. Примера ради, у августу 2019. године, у Београду, у једном метру кубном ваздуха било је хиљаду поленових зрна, што је апсолутни рекорд од када се мери концентрација полена.
Осматрање алергеног полена на територији Србије почело је 2002. године и то на два мерна места у Београду. Данас Агенција за заштиту животне средине врши мониторинг полена у оквиру државне мреже станица ради праћења концентрација алергеног полена на територији наше земље. Концентрације се прате на 26 мерних места у периоду док траје полинација (од почетка фебруара до краја октобра). На сајту Агенције, као и на апликацији, приказани су подаци за претходну недељу са прогнозом кретања концентрације у текућој недељи.
Треба напоменути да, осим негативног деловања на здравље људи, амброзија представља изузетно велики проблем за пољопривреду, јер умањује приносе и погоршава квалитет добијених производа. Сматра се да може умањити приносе за 20-50%, па чак и потпуно уништити производњу неке биљке. У нашој земљи амброзија највише штете наноси у гајењу кукуруза, пшенице, соје, сунцокрета и шећерне репе.
Сузбијање амброзије мора бити организовано на нивоу целе државе укључивањем свих институција и применом различитих мера (административних, агротехничких, механичких, биолошких и хемијских), а да би се њена бројност свела на толерантан ниво сузбијање се мора вршити сваке године. Такође, континуирано мерење концентрације полена и обавештавање јавности путем медија веома је значајно за људе преосетљиве на полен амброзије. Само на тај начин доћи ће до мање учесталости алергијских реакција и побољшања квалитета живота људи.
Извори: https://biocidi.org.rs; https://www.glassrpske.com
Извор: Јањић В., Врбничанин С., (2007) Амброзија, Херболошко друштво Србије, Београд