Iza sedam brda, iza sedam gora živi jedna porodica – Vampyrellidae. Nju čine različiti rođaci, odnosno različite vrste koje imaju nešto zajedničko sa vampirima – traže žrtve i isisavaju život iz njih. Međutim, stariji su od Drakule i za razliku od njega ovo su vampiri koji zaista postoje. Iako su negativci, Vampyrellidae su jedinstveni, cenjeni i zapaženi organizmi od strane naučnika, naročito jer su kao napadači mnogo manji od svojih žrtava, i pripisujemo im nesvakidašnju spretnost i veštinu.
Glavni likovi ove priče, strašni vampiri, lopovi i predatori su zapravo jednoćelijske alge – jedna od najjednostavnijih grupa živih bića na planeti.
Amebe vampiri su prvi put opisani 1865. godine, od strane ruskog naučnika – Lav Semjonoviča Cenkovskog (Lev Semёnovič Cenkovskiй). Leon je otkrio jednoćelijsku amebu crvenkaste boje koja se pribija uz alge i isisava njihov telesni sadržaj unoseći ga u svoje telo, dok napadnute alge ostavlja prazne. Zbog ovog načina ekstrakcije sadržaja, koji je naučnika podsetio na bajke o transilvanijskim vampirima koji zarivajući zube u žrtvu isisavaju njenu krv, amebe su dobile ime – Vampyrella. Kasnijim otkrićem više vrsta sličnih ameba, Vampyrella je postao jedan od rodova unutar porodice Vampyrellidae.
Osim algi, žrtve ameba vampira su gljive i višećelijske životinje – nematode (valjkasti crvi). Naučnici su se dugo pitali na koji način ove amebe uspevaju da dopru do unutrašnjosti drugog organizma, odnosno kako uspevaju da probiju ćeliju drugog organizma. Iako nemaju očnjake, ustanovljeno je da ameba vampiri pomoću seta enzima razaraju ćeliju, praveći sitne rupe, kroz koje isisavaju unutrašnji sadržaj drugog organizma – zaista jesu vampiri.
Pored brojnih istraživanja koja su pomogla pri opisivanju ovog mehanizma ishrane ameba, naročito je interesantno istraživanje naučnice paleobiologije, Suzane Porter (Susannah Porter). Proučavajući fosile eukariota, Porter je uočila sitne perforacije (rupice) koje je, kako ona smatra, napravila ameba vampir. Zahvaljujući ovom radu ustanovljeno je da su ameba vampiri stari oko 740 miliona godina.
Nakon procesa otimanja tuđeg ćelijskog sadržaja – unosa hrane, ameba vampiri prelaze u stanje mirovanja formirajući čvrst zid oko sebe – cistu. Tokom ove faze, ameba se ne kreće i ne napada druge organizme, već samo vari usvojenu hranu i sprema se za deobu (prosta deoba, mitoza). Nakon završenog varenja, cista se otvara i nju napuštaju sada dva vampira. Ovu fazu opisao je naučnik Sebastian Hes (Sebastian Hess), koji je takođe utvrdio da je prosečno vreme za uzimanje hrane nekoliko minuta, dok se varenje odigrava do dva dana. Hes je sebi postavio novi cilj istraživanja – konkretna identifikacija enzima koji ameba vampirima omogućavaju ishranu. Ovo otkriće biće naročito od koristi kompanijama koje se bave proizvodnjom biogoriva.
Naučnik Sidrik Berni (Cédric Berney) i njegov tim sakupljali su uzorke širom sveta, iz brakičnih (stajaćih, slatkovodnih) i slanih voda. Proučavajući uzorke otkrili su nove vrste ameba vampira i zaključili da su ovi organizmi rasprostranjeni širom planete Zemlje (kosmopoliti).
Dakle, da ponovimo gradivo:
Ameba vampiri postoje već sigurno 740 miliona godina.
Hrabri su i velikog apetita – napadaju plen mnogo veći od njih.
Lukavi su – nežno se pribijaju uz žrtvu svojim telom a onda otkrivaju svoje oružje i uzimaju sve pred sobom.
Ne možete da se sakrijete jer su svuda oko nas.
I za kraj, njihovo umeće. Pod mikroskopom nastupaju: Vampyrella lateritia i Leptophrys vorax.
