Иако званично живимо у епохи Холоцен, која је почела након леденог доба (пре 11.700 година), у међународним круговима геонаука већ деценијама се разматра употреба новог геолошког термина Антропоцен, који означава почетак нове епохе у којој доминирају људи. Посебан подстицај оваквом залагању и полемикама пружа чињеница да су људи трајно изменили део свог природног окружења. Човек је готово у свим сферама Земље пореметио природне токове и процесе. Није тајна да су људи криви за изумирање бројних врста биљака и животиња, уништавање њихових животних станишта, повећање концентрације угљен-диоксида у атмосфери, загађење и подизање нивоа Светског мора, уништавање шумског покривача и константно ширење урбаних подручја. Термин Антропоцен би званично требало да усвоји Међународна унија геолошких наука (IUGS) која именује и дефинише епохе. Оно око чега се бројни геолози, антрополози и други стручњаци не слажу јесте време почетка ове епохе.
Да би се прогласила нова епоха, научници би требало да пронађу доказе који указују на период почетка Антропоцена на геохронолошкој скали. Потребно је утврдити да ли има довољно стратиграфских доказа који су неопходни како би се званично прогласио прелазак из једног геолошког времена у други. Стратиграфски докази најчешће одражавају нагле промене које су се десиле у неком временском периоду и оставиле свој траг у слојевима стена, попут фосилних остатака биљака и животиња, бележења битних измена у хемијском саставу атмосфере или измена нивоa мора. На овај начин научници утврђују да ли су људи до те мере мењали своје окружење, да су те промене оставиле трагове у слојевима стена.
Међу научним круговима често су разматрани могући периоди који би означили почетак нове епохе. Први људски утицаји на животну средину започети су током Плеистоцена употребом ватре. Са појавом и развојем пољопривреде долази до дуготрајних људских утицаја на животну средину. Пољопривреда не само да битно мења структуру земљишта, већ замењује и природну вегетацију, што додатно повећава измене у биогеохемијском циклусу. Разматрао се и почетак употребе метала, што је свакако изазвало загађење животне средине. Долазак Европљана у Америку 1492. године, узроковао је до тада највећу прекоокеанску размену различитих врста хране, биљака и животиња. Ово доводи до драстичне реорганизације живота на Земљи под утицајем људи. Често се као период почетка Антропоцена предлагао почетак индустријске револуције. Индустријализација доноси убрзан друштвени развој и увећану употребу фосилних горива, а постоје и бројни записи у леденим језгрима који бележе повећање концентрације угљен-диоксида и метана у овом периоду.
Међутим, већина научника се слаже да би Антропоцен требало посматрати од ’50-их година прошлог века. Ово је период када долази до ширења радиоактивнх елемената на целој планети након тестирања бројних нуклеарних бомби. Поред тога, оно што свакако обележава другу половину прошлог века је такозвано „Велико убрзање”. Овај појам подразумева убрзан раст популације и људских активности, појаву нових технологија и убрзан технолошки развој, убрзавајући темпо коришћења енергије и емисије штетних гасова са ефектом стаклене баште. То су фактори који су највише утицали на трансформацију односа између природе и човека, а десили су се у временском распону од свега 60 до 70 година.
Уколико желимо да разумемо у ком правцу идемо, довољно је само да се запитамо какво окружење можемо да очекујемо за наше потомке, на пример, 2100. године. Са даљим порастом броја становника и друштвеним и економским развојем, настају нови еколошки проблеми, док нисмо ни близу решења за већину постојећих. Можда би формализацијом Антропоцена учинили велики корак ка разумевању и прихватању наше огромне одговорности према Земљи, с обзиром да смо ми њени главни управљачи и да смо у многим аспектима преузели улогу природе, која нам свакако неће остати дужна.
Концепт Антропоцена би требало да нас освести да никада више нећемо моћи да повратимо окружење какво је било у прошлости и да би требало да размишљамо о томе шта треба да урадимо и на који начин можемо да унапредимо свет и окружење које смо створили.
