Авокадо из другог угла

Да ли би сте се ви одрекли туширања због авокада?

Као што многи већ знају авокадо је постао хит у свету, поготово у Европи. Неки га воле јер је добар по здравље, други због укуса, трећи јер је дефинитивно интернет сензација. Због свог неутралног укуса погодан је за слатка, а и за слана јела, комбинације су безбројне.

По статистици из прошле године, пет највећих авокадо извозника су Мексико, Холандија, Перу, Шпанија и Чиле.

Да ли је узгајати авокадо једнако здраво као и он сам?

Одговор на то питање води нас до једног од гиганта производње, државе Чиле. Инвазија инвеститора, углавном из Европе, преплавила је Чиле хиљадама хектара авокада. Прво да напоменемо да чилеански закони не штите воду. Ко има новца да плати, може да приватизује воду и земљу, и верујте, инвеститори извлаче максимум како би имали што већу добит наравно, али то оставља трајне последице по становништво, земљу и екосистем.

Да почнемо од чињенице да се авокадо масовно гаји као монокултура. Усиљено узгајање монокултура из године у годину на истом земљишту доводи до нагомилавања штеточина и обољења. Штеточине и болест директно штете усевима, а утицај на земљиште се огледа у губљењу нутријената и смањеној биолошкој активности земљишта.

Ако је неко малочас помислио: „Зашто би мене итересовало то што Чиле не штити своју воду?”, ево и разлога.

Пример је град „Петорка”, град из којег је исцрпљена готово сва вода. Река је пресушила. Када велика река пресуши, нема довољно испарења, облаци се не формирају те нема ни падавина. Свака манипулација природних токова овог типа озбиљно нарушава екосистем. То је домино ефекат који, иако ми то на први поглед можда не видимо, погађа читаву планету Земљу и носи са собом последице по исту.

У неким местима туширање је луксуз. Мештани су приморани да отпадну воду из купатила и кухиње поново искористе за заливање неколицине биљкa које опстају. Кување је често немогуће, поготово лети. Људи добијају понеку помоћ у виду воде од локалних власти на недељном нивоу, али су на рубу егзистенције. Одрекли су се стоке, биљака, па чак и властитог авокада и живе у нади да ће „авокадо мода“ ускоро проћи и да ће добити своју воду назад у довољној количини за неки пристојнији живот. Они који одбију да дају своју воду, живе под константним претњама и у страху.

Ова супер храна, позната као зелено злато, пије огромне количине воде. За један килограм авокада потребно је преко хиљаду литара воде. Пре плантажа авокада било је довољно пијaће воде за све, сада је иста одведена у приватне базене за наводњавање. Не зауставља их ни то што је површинска вода нестала, прешли су на копање и исушивање подземне. То што нема воде брине и инвеститоре, али са поносом најављују ширење тренда и пласирање авокада на тржиште Кине, и повећање производње за 30% сваке године.

Зашто је боље куповати домаће?

Током транспорта, измењен ваздух, вештачка светлост и промена температуре снижавају нутритивну вредност хране. Такође та храна је третирана разним хемикалијама, гасовима и восковима који спречавају пропадање. Воће и поврће почиње да губи своје нутритивне вредности 24 часа након брања. Куповином на оближњој пијаци можемо приуштити себи свежу храну. Узмимо у обзир амбалажу и прекомерно бацање производа, сложићете се да је ипак можда боље одлучити се за храну регионалног порекла. Подстичемо локалну економију, намирнице можемо убацити у цегер, а транспорта готово да нема. Сетите се овога када следећи пут будете пожелели да једете гвакамоле.

Авокадо је само један од привредних трендова подупрет одличном маркетиншком кампањом а такође је и пример како су нам неке ствари све доступније али по коју цену?

Извор и инспирација: DW Documentary