Насловна Свет око нас Ваздух Термоелектране на угаљ на Западном Балкану загађују ваздух шест пута више него...

Термоелектране на угаљ на Западном Балкану загађују ваздух шест пута више него што је дозвољено

280
0

Костолац Б највећи је загађивач сумпор диоксидом (SO2) у региону, упркос изградњи постројења за одсумпоравање, показује ново, данас објављено истраживање мреже CEE Bankwatch, наведено је у саопштењу Београдске отворене школе.

Укупне емисије сумпор диоксида из термоелектрана на угаљ на Западном Балкану су у 2018. години биле чак шест пута више него што је било дозвољено у Националним плановима за смањење емисија* које су земље доставиле Секретаријату Енергетске заједнице. У Србији, емисије SO2 су биле 6,16 пута више од граничне вредности емисија дозвољене у Националном плану.

На нивоу појединачних термоелектрана, највећи загађивач је Костолац Б, чије су емисије SO2 биле чак 14 пута више (113.913 тона) него што је дозвољено у Националном плану за то постројење. На другом месту је термоелектрана Никола Тесла Б, која је емитовала 89.045 тона SO2.

Термоелектрана Костолац Б је сама емитовала више сумпор диоксида него што је дозвољено за цео регион упркос томе што је то једина термоелектрана у региону која има ново постројење за одсумпоравање – наводно пуштено у рад још у јулу 2017. године. Кинеска фирма CMEC (енг. China Machinery and Engineering Corporation), који је инсталисала постројење, тренутно гради и нови блок Костолац Б3.

Све земље Западног Балкана су чланице Енергетске заједнице, и стога су имале обавезу да до 2018. смање загађење из термоелектрана у складу са Директивом о великим постројењима за сагоревање. Међутим, ниједна од земаља које су сачиниле Национални план за смањење емисија није испоштовала своје укупне граничне вредности емисија на нивоу државе за 2018. годину.

„Остаје нејасно шта је пошло по злу са инвестицијом у одсумпоравање за Костолац Б, али хитно треба решити ситуацију”, нагласио је Калмар Звездан из Центра за екологију и одрживи развој (ЦЕКОР), „Како је могуће да иста фирма изгради нови блок Костолац Б3 док постројење за одсумпоравање које је већ изградила на истој локацији није функционално више од 2 године након завршетка радова?”

„Србија не може да настави овако. Инвестиције у смањење загађења су хитно потребне, али у исто време Србија мора значајно да инвестира у енергетску ефикасност, како би смањила потрошњу енергије и створила могућност затварања старих термоелектрана на угаљ, које су највећи загађивачи ваздуха”, додао је Калмар.

„Земље Енергетске заједнице су имале чак 12 година да се ускладе са граничним вредностима из Директиве о великим ложиштима, па је несхватљива и за сваку осуду чињеница да су власти из региона овај проблем запоставиле. С обзиром на здравствене штете који узрокује загађење ваздуха, инвестиције у смањење емисије или затварање термоелектране нису само питање правне, него и моралне обавезе”, закључује Ioana Ciuta, координаторка за енергетику из мреже CEE Bankwatch и једна од ауторки извештаја.

*Национални план за смањење емисија односно NERP (National Emissions Reduction Plan) је један од механизама за достизање циљева Директиве о великим ложиштима, за који се Србија одлучила како би своје емисије из великих постројења за сагоревање ускладила са Директивом.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име