Белоглави суп је наша највећа птица са распоном крила око 2,80 m и просечном тежином од 7,5-8,5 kg, а може достићи и 11 kg. Осим у нашим крајевима, белоглави суп се може пронаћи и у јужној Европи, Африци и Азији. Он је смеђе боје, док су му дугачак врат и глава прекривени белим паперјем. Оно што га чини посебним јесте оштро чуло вида које му помаже да уочи лешину којом се храни. Његове ћелије у оку су осам пута гушће од ћелија човека, а ако га упоредимо са орлом може се рећи да орао види свој плен јер се креће, док суп уочи угинулу животињу која је непокретна. Белоглави супови живе у колонији и обично на тај начин и лове, дружељубиве су, и насупрот схватањима, безопасне за човека. Гнезде се у колонијама од неколико јединки, а на јајету које излегне женка, леже оба родитеља. Младунче белоглавог супа постаје полно зрело тек око пете године живота. Младунци се разликују од одрасле јединке по боји перја око врата, њихово перје је смеђе боје. Када белоглави супови пронађу партнера, са њим остају целог живота. Могло би се рећи да у том смислу они представљају идеал коме тежи људска врста.
Белоглави суп храни се лешином, као што је већ напоменуто, и на тај начин обавља важну улогу у екосистему смањујући могућност заразе. На пример, уколико суп поједе заражену дивљу животињу или стоку, он се неће заразити јер је заправо имун, док би на човека или на другу животињу зараза прешла. Изумирањем номадског сточарства у 20. веку знатно се смањио број супова у свету. Осим тога, за то су заслужни и људи који су годинама убијали ове птице, бацањем отровних лешина како би убили вукове. Распрострањеност белоглавих супова у свету разликује се од државе до државе. Тако су у Немачкој ове птице изумрле још у 18. веку. У Белгији и Холандији има око 100 јединки, а у Француској око 500. Земља која се знатно разликује од наведених јесте Шпанија, где се може наћи и неколико хиљада супова. Ово повећање броја белоглавих супова у 21. веку ставило га је на место малог ризика на црвеној листи. Разлог да баш белоглави суп добије место на нашем блогу јесте и то што је ова врста у Србији заправо спашена од изумирања и то захваљујући фонду за заштиту птица грабљивица, биолошком институту и слози људи. Људи су се ујединили и направили хранилишта за супове и тако у претходних 20ак година значајно повећали број јединки. Ова хранилишта ограничавају кретњу супова (немају потребе да иду даље) и на тај начин смањују могућост тровања, страдања или ловљења. Кањон Увац је управо место где се налази највећа гнездећа колонија белоглавих супова. Тамо има око 250 гнездећих парова баш захваљујући људској иницијативи. Зато, хајде да се угледамо на ову акцију и покушамо да допринесемо смањењу изумирања угрожених животиња на овим просторима, јер као што се види на примеру белоглавог супа, све што нам треба је добра воља и организација.
Док са једне стране имамо причу о људскости, хуманости и ангажовању, са друге стране имамо и причу о нечовештву и окрутности. О томе нам сведочи тужна судбина белоглавог супа Садама који се излегао у кањону реке Увац, а име добио по бившем ирачком председнику. Познато је да птице лутају и истражују, па је то урадио и Садам стигавши чак до Ирака, што нам говори и како је добио ово име. Међутим, тамо је ухваћен од стране криволоваца који су, видевши да има ознаку на нози, мислили да је нечије власништво и за њега тражили откуп. Од ових окрутних људи ослободио га је један љубитељ птица, Омар Ал Шеикли и одмах јавио Мађарској и Руској централи, па је тако вест дошла и до Србије чија се ознака налазила на птици. Фонд за заштиту птица грабљивица наложио је да птица буде пуштена и преносио је вести о њему. Колико је његово пуштање било значајно сведочи и то да је било емитовано на ирачкој националној телевизији. Међутим, Садам није успео да заврши свој пут и стигне у Србију. Кобан по њега био је далековод у Русији. На овај тужан начин завршила се филмска прича о једној храброј птици. Оно што ми можемо да урадимо да спречимо нешто овако, јесте да се угледамо на хероја ове приче Омара Ал Шеиклија и боримо се за права свих живих бића, а за почетак то можемо урадити тако што ћемо се прикључити фонду за заштиту птица грабљивица.
Садам у заточеништву
Извор: Фонд за заштиту птица грабљивица
