Пронађите учионице са бесплатним уџбеницима у природи

 За усвајање нових знања, ученицима нису довољни само уџбеници. Свакодневне доживљаје који се дешавају у школском дворишту, летњој учионици, на излетима, рекреативним наставама или екскурзијама, наставници могу да искористе као одличне примере за очигледну наставу. Довољно је само уочити неко дрво, стену, гнездо или птицу, повезати их са наставним садржајима најразличитијих предмета и започети дискусију, дебату или описивање у изабраном смеру. Непрестаним имплементирањем текстуалних уџбеничких делова са амбијенталним учионицама у природи, настава постаје истраживачка и практична за све ученике. Изласци из школских учионица и сусрет са природом унапређују наставу, подстичући ученике  да усвајају знања у непосредној околини.

Препознавање дарова природе и усклађивање са ученичким интересовањима обогаћују часове новим стратегијама које доприносе побољшању њихових постигнућа. Праћење временских прилика и промене на биљкама и животињама током пролећа, лета, јесени или зиме развија способности сналажења у изради једноставних сликовних дијаграма или табела за часове информатике, математике, физике. Планирање занимљивих лекција за одговарајуће дечје узрасте и њихова реализација на најспонтанији начин омогућава приступ несвакидашњим изворима знања. Сарадња са природом може савршено допуњавати уџбеничке комплете који су оријентисани на уметност и стваралаштво. Илустрације у њима не могу оживети бистри и хладни поток, распршити полен пољског цвећа нити омогућити додир храстове коре, као што то умеју, планина, ливада, шума. Ставимо ранац на леђа и кренимо у природу!  Покажимо колико је волимо, јер ћемо тада највише добити од ње.

Трагањем за аналогијама и сличностима, али исто толико важним и разликама у међусобној зависности живог света, прави се разлика између оних активности које могу да унапреде животну средину са оним које је угрожавају. Прикупљањем информација о јестивим и отровним печуркама, по изгледу врло сличним, развија се одговоран однос према здрављу и ризицима који могу да га угрозе.  

 Испробавањем покрета животиња када посете „Ранч Зова” на Златибору, млађи ученици су усмерени да касније своју дискусију темеље на искуственим доживљајима о изгледу или кретању вукова, дивљих свиња и других становника шума.

Садњом дрвећа показујемо деци колико се унапређује животна средина, а посета посеченој шуми наглашава колику то опасност представља за птице које остају без гнезда. За гнезда која остају без јаја. За јаја из којих се неће излећи птићи, за птиће који неће расејавати семена биљака, за семена које неће проклијати… 

Активним ангажовањем и подржавањем сваке акције којом се штити природа и ствара могућност будућим генерацијама да проналазе природне учионице даје се предност нераскидивим везама свих закона у природи.   

„Совина шумска учионица” на Митровцу, на планини Тари, чека сваког ученика и наставника да заједно истражују разнолику флору и фауну. Утабаном путањом се нижу лекције које повезују више школских предмета и развијају компетенције за целоживотно учење. Појаве и процеси се непрестано одвијају заједно са јединкама које се у њој рађају, расту, развијају се, размножавају, старе и нестају. Сва та бића у природи проналазе све што им је потребно. Природа прихвата односе који се развијају међу члановима животних заједница, прилогађава им се и пажљива је према разапетим нитима између њих. Посетиоци, као да листају енциклопедије најразличитијих биљних и животињских врста, осећајући да јој припадају.   

Не заобилазимо планинарска друштва, извиђаче, ботаничаре, зоологе, ни децу. Деца надахњују највише, многобројним питањима о називима биљака, врстама стена, величини и брзини кретања облака. Позивају нас да корачамо упоредо са њиховом радозналошћу. Инспирацију тражимо у путовањима и обиласцима. Упознајмо пећине наше околине, ушћа најближих река и развијајмо еколошке свести како одраслих, тако и деце. Нека природни ресурси постану најзанимљивије искуствене лекције у природним библиотекама. 

Створимо традицију повезивања текстуалних описа и илустрација из уџбеника са природним појавама које се свакодневно дешавају испред нас. Мултимедијална наставна средства у учионици заменимо звуцима које стварају потоци приликом обрушавања воде са високих литица. Необичне грађевине пчела радилица у шупљинама стабала или стена најдрагоценији су кадрови које може снимити дечје око. Кроз одређене покрете којима радилице саопштавају пут ка медоносним цветовима позивају ученике да на сличан начин решавају визуелно-просторне задатке, које је природа спремила са циљем развијања поступака за сопствено очување.

Нека у школским плановима значајна места заузму организоване посете еколога, орнитолога, кинолога, инспектора за заштиту животне средине. Позовимо их. Нека им деца постављају питања, прикупљају информације о својим љубимцима и постају свесни свих димензија учења. Нека апаратуре у уџбенику буду замењене насталим идејама и искуствима и постигнутим резултатима ученичких истраживачких задатака. Укључивањем, освешћивањем, откривањем, повезивањем, илустровањем, слушањем, сваки ученик оживљава интердисциплинарну наставу.

Минерали у земљишту, трагови ерупција, остаци утврђења, сви они сведоче о ерозијама или клизиштима. Можемо ли пронаћи и препоручити боље странице уџбеника од оваквих, природних? Сусрет двеју река у Швајцарској – тамноплаве Роне која истиче из Женевског језера и бледосмеђе Арве, која воду добија од глечера – које теку једна поред друге не мешајући боју својих вода, само су један од многобројних феномена који стрпљиво чекају своје место у уџбенику географије.

Љубиша Петровић, наставник руског језика, данас пензионер, је непрестаним радом, истраживањем, боравком у природи, неговањем птица и записивањем својих запажања, постао „живи уџбеник” испред мојих ученика. Кунићи, голубови, канаринци и папагаји испуњавају његов свет као у уџбеничким рубрикама Занимљивости или Да ли знаш, и могу употпуњавати садржаје о птицама, ратовима, о вајању, симболима, кретању и преношењу порука. Своје интересантне приче о врстама голубова, декорацијама њиховог перја, акробатским превртањем током лета, способностима проналажења куће на удаљености од неколико хиљада километара, расположен је да поклони свима који желе да их чују. 

Постанимо аутори најзанимљивијих прича којим ће се изграђивати едукативни мостови између непосредног доживљаја природе и разумевања концепта одрживог развоја. 

Хајде да понесемо нашу радозналости и кренемо у природу. Можда се сретнемо на истој страници шумске или ливадске животне заједнице у којој све врви од знања.