У неком од прошлих текстова писала сам о змијама, добро познатим гмизавцима који немају екстремитете. Овог пута текст посвећујем још једној врсти рептила која нема ноге, али сада су у питању гуштери.
Anguidae обухватају породицу гуштера издуженог тела, код којих су оба пара екстремитета редукована или су у одређеној мери закржљали. Име потиче од рода Anguis, код представника овог рода ноге у потпуности одуствују. Породица броји око 90 врста од којих само две насељавају Балкан. Размножавају се овипарно, али има и вивипарних врста које рађају живе младе. У кожи ових гуштера, испод крљушти налазе се ситне коштане плоче.
Како да разликујемо безноге гуштере од змија?
Глава гуштера није јасно одвојена од трупа, врат је задебљао. Тело им је кратко и здепасто, а кретање споро и тромо. Крљушти су врло сличног облика по читавом телу, глатке су и имају карактеристичан одсјај. На глави се могу видети ушни отвори којих нема када су змије у питању. Боја тела гуштера је неупадљива, обично тамно смеђа или сива, ређе бакарна или зелена. Уколико имају шаре оне су правилне, једноставне и простиру се дуж тела. Безноги гуштери имају очне капке, па ако видите животињу која вас подсећа на змију, и она вам намигне знајте да је ипак у питању гуштер. За разлику од змија, не могу да размичу вилице при гутању. Оно што је најважније поменути јесте да безноги гуштери немају отровне жлезде! Потпуно су безопасни, а подједнако корисни као змије. Ако их сретнете у природи, немојте их убијати!
Плен су им најчешће инсекти, пужеви и други бескичмењаци, а неке врсте лове ситне гмизавце, водоземце или сисаре. Широко су распрострањени по свету, насељавају све од сушних до тропских предела.
Породица Anguidae је подељена на три подфамилије:
- Подфамилија Anguinae
- Род Anguis
- Род Ophisaurus
Anguis fragilis – слепић (лево) и Ophisaurus apodus – блавор (десно)
- Подфамилија Diploglossinae
- Род Celestus
- Род Diploglossus
- Род Ophiodes
Celestus warreni (лево) и Diploglossus lessonae (десно)
- Подфамилија Gerrhonotinae
- Род Abronia
- Род Barisia
- Род Coloptychon
- Род Elgaria
- Род Gerrhonotus
- Род Mesaspis
Abronia arboreal (лево) и Barisia levicollis (десно)
Coloptychon-rhombifer (лево) и Elgaria multicarinata (десно)
Извор: www.researchgate.net
Слепић (Anguis fragilis) је једина врста коју можемо срести у Србији и широко је распрострањена. Дужина тела је до 50 cm, смеђе или сиве боје. Мужјаке могу да красе плаве мрље на боковима тела, а женке и младунци имају смеђу пругу на леђима. Слепић воли влажна, зарасла места са густом травом. У доба дана када је сунце најјаче он се завлачи дубље у своје скровиште. Не греје се директно на сунцу као већина гуштера, већ испод вегетације или на загрејаном камењу. Слепић је вивипарна врста, женка се пари сваке друге године и рађа 6 до 12 живих младунаца. Борбе мужјака за женку нису редак случај. Животни век слепића је 10-15 година у природи, а чак 54 година у заточеништву. Храни се пужевима, глистама, ређе зглавкарима. Може се срести и на планинама до 2000 m наморске висине. Слепић није слеп, има очи и види као сви остали гмизавци.
Извор:live.staticflickr.com
Блавор (Ophisaurus apodus) је жућкасто-смеђе боје, и доста крупнији од слепића. Може да нарасте до 140 cm, бржи је и покретљивији. Блавор се храни другим гуштерима, мишевима, птичијим јајима, али и бескичмењацима. Насељава влажна станишта медитеранског приобаља, како обрасла травом тако и гола. Не живи у Србији, aли велике су шансе да ћете га срести ако летујете у Црној Гори.
Безноги гуштери су битна карика у ланцу исхране и добродошли су у сваком екосистему, поред тога не представљају баш никакву опасност за човека. Зашто бисмо се беспотребно плашили, када је много лакше знати и уживати.
