Насловна Живи свет Животиње Ноге крије – змија није

Ноге крије – змија није

370
0

У неком од прошлих текстова писала сам о змијама, добро познатим гмизавцима који немају екстремитете. Овог пута текст посвећујем још једној врсти рептила која нема ноге, али сада су у питању гуштери.

Anguidae обухватају породицу гуштера издуженог тела, код којих су оба пара екстремитета редукована или су у одређеној мери закржљали. Име потиче од рода Anguis, код представника овог рода ноге у потпуности одуствују.  Породица броји око 90 врста од којих само две насељавају Балкан. Размножавају се овипарно, али има и вивипарних врста које рађају живе младе. У кожи ових гуштера, испод крљушти налазе се ситне коштане плоче.

https://lh6.googleusercontent.com/EGehv2A5shLgAOTWLrdMMJgkQ4cJj0hiOOUMhKJwzB-66dCFXl3AZXM3idvq3oKt7zNSRZdH84zxgn34LbfkQkVHAJ_V9TNK1Er03O8MsBRBSiT1Nx78xGyqQCqFDshrYyMgLyRqU66XwzLc9w

Како да разликујемо безноге гуштере од змија?

Глава гуштера није јасно одвојена од трупа, врат је задебљао. Тело им је кратко и здепасто, а кретање споро и тромо. Крљушти су врло сличног облика по читавом телу, глатке су и имају карактеристичан одсјај. На глави се могу видети ушни отвори којих нема када су змије у питању. Боја тела гуштера је неупадљива, обично тамно смеђа или сива, ређе бакарна или зелена. Уколико имају шаре оне су правилне, једноставне и простиру се дуж тела. Безноги гуштери имају очне капке, па ако видите животињу која вас подсећа на змију, и она вам намигне знајте да је ипак у питању гуштер. За разлику од змија, не могу да размичу вилице при гутању. Оно што је најважније поменути јесте да безноги гуштери немају отровне жлезде! Потпуно су безопасни, а подједнако корисни као змије. Ако их сретнете у природи, немојте их убијати!

https://lh3.googleusercontent.com/48aqKMRu8RY4BnRkSpQtgSKpqYf-3Cv7pH92mIkF0cSLa_MwqoAvj1O8sgLXmNk2_IFvLxMaR5NXPk3Idz_BHdYbv_Hl2XkexdOu54su50LHJrJQf37NHiCXh5TMa5xewOm1i-rXGKaqZMxL5Q

Плен су им најчешће инсекти, пужеви и други бескичмењаци, а неке врсте лове ситне гмизавце, водоземце или сисаре. Широко су распрострањени по свету, насељавају све од сушних до тропских предела.

Породица Anguidae је подељена на три подфамилије:

Anguis fragilis – слепић (лево) и Ophisaurus apodus – блавор (десно)

Celestus warreni (лево) и Diploglossus lessonae (десно)

Ophiodes sp.

Abronia arboreal (лево) и Barisia levicollis (десно)

Coloptychon-rhombifer (лево) и Elgaria multicarinata (десно)
Извор: www.researchgate.net

Mesaspis moreletii

Слепић (Anguis fragilis) је једина врста коју можемо срести у Србији и широко је распрострањена. Дужина тела је до 50 cm, смеђе или сиве боје. Мужјаке могу да красе плаве мрље на боковима тела, а женке и младунци имају смеђу пругу на леђима. Слепић воли влажна, зарасла места са густом травом. У доба дана када је сунце најјаче он се завлачи дубље у своје скровиште. Не греје се директно на сунцу као већина гуштера, већ испод вегетације или на загрејаном камењу. Слепић је вивипарна врста, женка се пари сваке друге године и рађа 6 до 12 живих младунаца. Борбе мужјака за женку нису редак случај. Животни век слепића је 10-15 година у природи, а чак 54 година у заточеништву. Храни се пужевима, глистама, ређе зглавкарима. Може се срести и на планинама до 2000 m наморске висине. Слепић није слеп, има очи и види као сви остали гмизавци.

Извор:live.staticflickr.com

Блавор (Ophisaurus apodus) је жућкасто-смеђе боје, и доста крупнији од слепића. Може да нарасте до 140 cm, бржи је и покретљивији. Блавор се храни другим гуштерима, мишевима, птичијим јајима, али и бескичмењацима. Насељава влажна станишта медитеранског приобаља, како обрасла травом тако и гола. Не живи у Србији, aли велике су шансе да ћете га срести ако летујете у Црној Гори.

Безноги гуштери су битна карика у ланцу исхране и добродошли су у сваком екосистему, поред тога не представљају баш никакву опасност за човека. Зашто бисмо се беспотребно плашили, када је много лакше знати и уживати.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име