Насловна Живи свет Гљиве Од Србије за планету – биоспорин

Од Србије за планету – биоспорин

1488
0
Извор: soma.eco

Лепа вест стиже за нашу планету, а ми смо нарочито поносни јер та вест стиже баш из Србије. Четворо младих научника, Никола Станојевић из Књажевца, Данило Живковић, Марко Цветковић и Александра Ђорђевић из Крушевца основали су тим „Сома“ и направили нешто генијално. Успели су да реализују своју идеју и направе биоразградиви стиропор – биоспорин, што им је донело прву награду на конкурсу Владе Србије за најбољу технолошку иновацију 2020. године.

Извор: 24седам

Стиропор ствара велике проблеме природи. Производи се од малих гранула полистирена, у чијој је основи нафта. Осим за изолацију простора, стиропор се користи за изолацију различитих уређаја и омогућава заштиту приликом транспорта. Када уређај стигне од тачке А до тачке Б, стиропор се одбацује. Транспорт траје неколико сати или дана, док стиропор, како то обично бива, трајно остаје заглављен на некој депонији, земљишту или реци. На тај начин у облику микропластике, кроз воду и усеве доспева у биљке, животиње и људе. Не може да се рециклира, а ако се спали загађује ваздух и повећава ефекат стаклене баште. Надамо се да је овим проблемима сада дошао крај.

Извор: sydneycityrubbish

Никола Станојевић за „24седам“ истиче одлике биоспорина:

„Примарни разлог што смо направили овај производ је што је стиропор један од ретких облика пластике који се не рециклира. Наш биоспорин се прави од пољопривредног отпада и то органским путем. После употребе може се бацити на земљу и у додиру са бактеријама и влагом, труне у року од четири до шест месеци. Распада се на органске соли и може служити као минерално ђубриво и њиве се могу третирати на овај начин“.

Извор: soma.eco

Такође, наводи да је поступак израде биоспорина једноставан:

„Користимо пољопривредни отпад који има висок садржај лигнина и целулозе, као што су слама, сено, пиљевина, кокосов тресет, остаци од кукуруза… То је супстрат за гајење врсте гљиве Ganoderma lucidum, уз помоћ које настаје биоспорин“.

Извор: fieldforest

И наравно, најдражи зачин сваког научника – случајност.

Тим научника је сасвим случајно дошао до овог невероватног изума. Наиме, првобитна истраживања била су фокусирана на својства поменуте гљиве у циљу прављења додатка исхрани.

„Док смо је производили, приметили смо да један део има карактеристике које су сличне стиропору. Прво, нисмо озбиљно схватали све док нисмо сазнали колико је стиропор штетан. С друге стране, ЕУ је забранила употребу стиропора за једнократна паковања, а то ће вероватно бити и у Србији. Ту смо видели потенцијалну шансу“, навео је Никола.

Цена биоспорина је тренутно једнака цени квалитетног стиропора. Међутим, машине за прављење биоспорина још увек не постоје и то је следећи циљ који је себи одредио тим „Сома“, а додатну мотивацију за рад пружају компаније које су већ заинтересоване да купе овај производ и избаце стиропор из употребе.

Честитамо тиму на великом изуму и захваљујемо им се што помажу природи. Ово је велики корак и за њих и за човечанство.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име