За почетак, хајде да одговоримо на питање: „Шта је blockchain?“
Сигурно сте чули за bitcoin, прву криптовалуту формирану 2009. године, која је јако популаран начин зараде, али ризичан, тако што се за новац званичне валуте купи ова валута чија се вредност стално мења. Након ове, настало је око две хиљаде нових криптовалута. Криптовалуте не издаје и не контролише централна банка, као што је на пример случај са српским динаром, већ оне користе шифровани, математички blockchain.
Blockchain је технологија која омогућава рад bitcoin-а и других криптовалута, прати трансакције ових криптовалута и власништво над њима. Он представља у ствари ланац “блокова”, а на сваком блоку могуће је складиштење одређених података.
Нова криптовалута за правилно управљање отпадом
Иван Зубилевиц, предузетник из Аргентине, развио је нову криптовалуту која користи технологију blockchain, JellyCoin. У овој валути плаћаће се сакупљање и разврставање градског отпада. Оснивач је имао за циљ да подигне свест људи и утиче на промену њиховог понашања према ресурсима које свакодневно користе, вођен тиме да модерном друштву требају и модерни подстицаји.
Власти у граду Кампо Виера у Аргентини планирају усвајање JellyCoin-а са циљем да олакшају и побољшају локално сакупљање и управљање отпадом.
Аргентинци који желе да учествују могу отворити налог на мрежи JellyCoin и регистровати се као „произвођач смећа“, „сакупљач смећа“ или „генератор“. Произвођачи смећа уносе информације о смећу које бацају, а апликација их повезује са сакупљачима смећа, који разврставају смеће и достављају га регистрованим генераторима који рециклирају отпад.
Зарада становништва за правилно управљање отпадом биће исплаћивана у новој криптовалути – JellyCoin, али још увек није познато да ли ће она бити усвојена као законско средство плаћања.
Апликација за праћење управљања отпадом
Слично претходном пројекту, непрофитна организација под називом CITAG (Citizen Involved & Technology Assisted Governance) направила је апликацију која регулише управљање отпадом у индијском граду Бaнгалoру.
Путем ове апликације, становници града подносе жалбе уколико на одређеним местима дође до накупљања смећа, било због интензивнијег одлагања или немарности сакупљача. Сваки полицајац који уклони проблем на пријављеном месту у апликацији отпрема слику са временском ознаком.
QR кодови за праћење управљања отпадом
Компанија RecycleGo, са средиштем у Њујорку, планира низ пројеката у различитим деловима света који ће бити спроведени посредством Blockchain технологије. Један од њих је и чишћење плажа од пластичних боца у Мајамију, при чему ће на свакој боци бити одштампан QR kod. Ове кодове са прикупљених боца грађани ће скенирати и затим пратити њихов пут рециклаже помоћу поменуте технологије. Слични пројекти планирани су у Гани и Нигерији.
Иновативне технологије, као што је blockchain, данас се користе и у сврху очувања животне средине, а поменути пројекти имају за циљ да олакшају 100% рециклажу. Коришћење blockchain-а у ове сврхе чини се као добар начин за подизање свести о проблемима са отпадом и укључивање становништва у решавање истих.
Извори:
https://latoken.com/
https://www.ibm.com/
https://www.bloomberg.com/
Драга Марија, слободно напиши блокчејн, богови енглеског језика ти неће замерити. И да, пише се: „… на ПМФ у Крагујевцу“, или „Пе-ем-ефу у Крагујевцу”, па бирај.