Споменик природе Борачки крш

Пре нешто више од месец и по дана, Влада Републике Србије прогласила је рељефни феномен Борачки крш спомеником природе I категорије. На место управљања овим пределом постављено је јавно предузеће „Србијашуме“. Борачки крш налази се на југозападу Србије, на територији општине Кнић, између Рудничких, Котленичких и Голићких планина, а у овом тексту моћи ћете да прочитате какав је то тачно феномен и шта га чини спомеником природе. 

Велику заслугу што је овај изузетни феномен стављен под заштиту има Завод за заштиту природе Србије, чији је стручни тим вршио теренска истраживања како би се утврдила вредност овог предела, а да би се касније његовом заштитом очувала различита богатства која се овде могу пронаћи. Пре свега, саме стене представљају примере магматских стена, тачније стубасто лучених кварцлатита које су очуване и поред великих ерозија и промена током дугог временског периода. Стене су старе невероватних 20 милиона година! Осим тога, овај предео обилује разноврсном флором и фауном, а бројни историјски подаци говоре и о великом културном значају овог предела. 

Борачки крш је настао од стена вулканског порекла и он је заправо остатак лавичне доме, односно облик вулканског рељефа који је различитим променама у току времена задобио и очувао препознатљив изглед са највишим врхом око 510 метара надморске висине. Као што смо већ навели, овде не мањка флоре и фауне.

Подаци које је изнео Завод за заштиту природе Србије говоре да се у овом подручју налази 79 врста птица, што представља чак 21,9% укупног диверзитета у Србији. Од овог броја издваја се 11 врста птица грабљивица, а ту је и више десетина врста птица певачица. Неке од њих су сиви соко, црна жуна, осичар, мишар, шумска шева и друге. Осим птица ту се налазе и гмизавци од којих се издвајају заштићене врсте у Србији, а то су шумска корњача и поскок и строго заштићени шумски смук и слепић. Такође, може се наћи кратконоги гуштер, а затим и заштићени и строго заштићени водоземци – даждевњак, планински мрмољак, жутотрби мукач и велика зелена жаба.  

Поред разноврсне флоре и фауне, историја Борачког крша је подједнако занимљива. Наиме, она почиње још од периода племена, наставља се у римском периоду, а најзначајнију улогу овај предео имао је у XIV и XV веку. На путу ка самом врху налазе се остаци средњовековног града, а највеће утврђење овде било је у периоду владавине деспота Стефана Лазаревића. У подножју се налази и средњовековно гробље на коме је најстарији споменик из XVI века, док археолози сматрају да се испод гробља налазе и гробови из XIII века. Знаменитост овог краја представља и црква Св. Архангела Гаврила изграђена 1359. године која је имала значајну улогу и у XVI веку приликом обнове Српске православне цркве. 

Радосни смо што је овај предео проглашен спомеником природе и што је на тај начин омогућено да се заштите различите биљне и животињске врсте као и велика геоморфолошка вредност стена Борачког крша. На крају, изнели смо више него довољно разлога да обиђете овај споменик природе, те вам предлажемо да уживате у дугим шетњама шумским стазама, препустите се звуковима многобројних птица певачица и дивите се погледу са врха. Уколико имате недоумице или не знате како да дођете до Борачког крша, на сајту planine.net можете прочитати савете искусних планинара и упутити се ка југозападној Србији.