Београд, 6. април – До краја године, држава ће усвојити документ од кога ће зависити цене по којима ћемо се снабдевати енергијом, како ћемо се грејати и на који начин ћемо реновирати наше зграде. Овај документ одређује снабдевање привреде енергијом, укључивање грађана у питање енергетске транзиције, а утицаће и на то да ли ћемо и на који начин помоћи нашим најугроженијим суграђанима да подмире своје потребе за електричном и топлотном енергијом и обезбеде своје елементарне потребе.
Реч је о ИНЕКП-у, односно, Интегрисаном националном енергетском и климатском плану, документу сложеног назива, али једноставног циља – заштитити себе и нашу децу од климатских промена и наглих промена на тржишту енергије. ИНЕКП, али и клима и енергија на локалном нивоу, биле су главне теме данас одржаних „Зелених разговора“ на тему: Локална адреса енергетске и климатске политике, у организацији Београдске отворене школе (БОШ). Догађај је окупио представнике удружења из разних места у Србији, експерте за енергетику, активисте и прозјумере.
Србија је отпочела процес израде ИНЕКП-а, а сврха овог плана је да дефинише циљеве енергетске транзиције до 2030. године са пројекцијама до 2050. године, и то за повећање енергетске ефикасности и удела обновљивих извора енергије, циљеве за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште, али и да понуди конкретне политике и мере за њихово испуњавање.
Декарбонизација, односно, напуштање угља и осталих фосилних горива као примарних извора за производњу енергије јесте приоритет у борби против климатских промена, будући да су фосилна горива примарни извор емисија гасова са ефектом стаклене баште, односно гасова који узрокују глобално загревање. Узимајући у обзир да је 2022. година била друга најтоплија година у историји мерења у Србији, према подацима Републичког хидрометеоролошког завода, овакав плански документ, који поставља циљеве домаће енергетске и климатске политике је неопходно усвојити у што краћем року.
У случају Србије, напуштање угља неће бити нимало лако узевши у обзир меру у којој се наш енергетски систем ослања на лигнит (врста смеђег угља који се ископава у Колубарском и Костолачком басену), пре свега за производњу електричне енергије. По овом параметру, Србија се налази на високом шестом месту на свету, јер око 70 одсто електричне енергије добија из лигнита.
Такође, као друштво утрошимо три до четири пута више енергије од држава чланица Европске уније за остварење истог економског резултата. Енергију расипамо како у производњи и преносу, тако и кроз потрошњу, посебно узевши у обзир лоше стање термоизолације у нашим домаћинствима, док је термоелектрана „Никола Тесла” један је од највећих емитера сумпор-диоксида у свету.
Kристофер Ли из Британске амбасаде у Београду, која је подржала реализацију пројекта „Цивилно друштво за енергетску транзицију“, истакао је да би требало марљивије радити на ублажавању последица климатских промена. Од великог значаја је и само повећање финансијских пакета који морају бити пет до десет пута већи од садашњих износа, а подсетио је и на постојање Пакта из Глазгова, који предвиђа усвајање амбициознијих климатских циљева. Организације цивилног друштва јесу кључан партнер у борби за праведну енергетску транзицију, заједно са представницима власти, медијима и индустријом.
Енергетска и климатска политика станује на свим адресама у Србији. Међутим, учествујемо ли сви у њеном дефинисању и шта је све у домену енергетске и климатске политике на локалном нивоу?
Енергетска политика би требало да узме у обзир и улогу и капацитете енергетских менаџера у градовима и општинама у Србији, заштиту животне средине, загађење ваздуха, стање индивидуалних ложишта у земљи, а са тим повезано и енергетско сиромаштво становништва, сматра Слободан Јеротић, експерт за енергетику.
Догађају је присуствовао и Филип Благојевић, ко-аутор Атласа добре енергије, који представља врсту енергетске личне карте неколико десетина градова и општина у Републици Србији и Босни и Херцеговини. Подаци из овог Атласа показују укупне трошкове за енергију и енергенте у јавним објектима, за јавну расвету и трошкове обухваћене комуналним службама, као и емисије CO2.
Догађај је организован у оквиру пројекта Београдске отворене школе и Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину „Цивилно друштво за енергетску транзицију“, који се спроводи уз финансијску подршку Британске амбасаде у Београду.
За више информација о догађају можете контактирати Јелену Дадић на имејл: jelena.dadic@bos.rs или на број телефона: 0631912493
УКЉУЧИ СЕ!
