Зашто је важно пратити квалитет воде?
Вода је основни извор енергије и потребна је сваком човеку за обављање много фукција у организму. Хемијски чиста вода садржи много минерала који су потребни организму и за његово здравље. Када бисмо вршили електролизу реке Саве у овом делу рукавца код Чукарице, видели бисмо да ће се на аноди ( – ) издвојити све штетне материје које су присутне у води, а нису видљиве голим оком. На катоди ( + ) видели бисмо воду која је жуте боје, што је доказ да имамо присутне минерале у води, а њих је јако мало. Зато је битно пратити квалитет река из којих се град снабдева. Куповина флаширане воде није поуздана из разлога што дуго стоји на рафовима у продавницама, а поред тога је и скупа.
Када говоримо о Чукаричком рукавцу, који је настао преграђивањем Савског језера, тачније Аде Циганлије, можемо слободно рећи да представља једну врсту еколошке катастрофе у Београду.
Загађење које се десило у протекла два месеца на самом месту Чукаричког рукавца није резултат онога што се сада дешава, већ се то загађење деценијама ствара у њему.
Главни разлог загађења не потиче само из реке Саве, већ највише доприноси Топчидерска река која се улива директно у залив.
С обзиром на то да је Београд једина престоница у Европи која нема постројење за прераду отпадних вода, све загађење мора некуда да оде. Крајњи циљ јесте река, у овом случају Топчидерска река, па затим Чукарички рукавац.
Топчидерска река са собом доноси отпадне фекалне воде из околних септичких јама и канализационих цеви које се у њу уливају. Чукарички рукавац се такође загађује и другим отпадним водама, чврстим комуналним отпадом, као и отпадом из сплавова који се налазе на води.
Почетком новембра ове године нисте могли ни прошетати поред рукавца, а да не осетите мирис који подсећа на покварена јаја.
Водостај реке Саве у току године варира, у том периоду је био поприлично низак, па је дошло до исушивања муља у самом рукавцу, што је довело до непријатног мириса. Количина загађења се наталожила на самом дну рукавца, да када водостај опадне, долази до исушивања муља, затим до непријаног мириса који потиче од водоник–сулфида и амонијака. Толико је дошло до загађења, да се десио и помор рибе.
На крају, како бисмо могли да се одбранимо од оваквих еколошких катастрофа, и да бисмо могли да сачувамо нашу воду и природу, потребно је изградити постројења за пречишћавање отпадних вода, затим увести строжије мере, поштовати законе и едуковати грађане.
