Живот и смрт Дајан Фоси

Ако вам је књижевно и филмско дело под називом „Гориле у магли“ познато, онда сигурно знате и ко је Дајан Фоси – жена која је, слободно можемо рећи, спасила планинске гориле.

Дајан је рођена у Сан Франциску 1932. године. Родитељи су јој се развели када је напунила 6, очух је никада није прихватио а студије је морала сама да финансира. Очарана животињским светом она никада није одустала од својих снова. Уписала је ветеринарски курс на Биолошком факултету Универзитета Калифорније који јој није пошао за руком због предмета попут физике и хемије. Након неуспеха пребацила се, а убрзо и завршила студије радне терапије државног Универзитета Сан Хосе.

Неко време радила је у дечијој болници у Африци, где су јој се десили судбоносни тренуци. Она се тада први пут сусрела са горилама у Конгу и упознала природњаке Луиса и Мери Лики који су се бавили истраживањем у резервату Олдувај. И након повратка кући сав тај животињски свет наставио је да буди њена интересовања. Након пар година она поново среће Луиса, а овај сусрет био је почетак њихове дугогодишње сарадње и Дајанине богате каријере у раду са горилама. Лики је такође био заслужан за сусрет Дајане са Џејн Гудал и Бируте Галдикас. Ова златна тројка бавила се проучавањем примата а због изузетних достигнућа називане су још и Ликијеви “тримати”.

Октобра 1963. године, након што је успела да сакупи новчана средства, допутовала је у Африку. Наредних 7 недеља провела је упознавајући терен Кеније, Танзаније, ДР Конго и Родезије. У току ових обилазака Дајан је имала мању несрећу када је поломила зглоб. Касније је навела да ју је ова повреда само још јаче мотивисала за истраживања и рад који је спроводила читавог живота. 

Настанила се у месту Кабара, у шатору димензија нешто већих од 2х3 метара, који је служио као спаваћа, дневна и радна соба. Овакав начин самачког живота приближио ју је горилама. Посматрала је и проучавала њихово понашање, пратила их и опонашала, запажала обрасце понашања. Временом је стекла поверење ових дивљих животиња. Нажалост, због неповољне политичке ситуације, јула 1967. године морала је да напусти свој логор под војном стражом и након бројних полицијских испитивања. 

Супротно од препоруке амбасаде Америке, заједно са др Луисом, Дајан доноси одлуку да настави истраживања на руандској страни Вирунгаса. Уз помоћ локалног становништва успела је да нађе погодно место и да септембра 1967. године оснује Истраживачки центар Карисоки познатији као Kari. У Истраживачком центру се суочавала са разним изазовима како би се поново зближила са горилама. Ходала је ослањајући се на руке, чак је и жвакала целер док је била у њиховом присуству.

Временом је успела да се повеже са четири од шест група ових примата. За време њеног рада постојала је једна горила са којом је створила посебно блиску везу. Мужјак ког је назвала Дигит, имао је око 5 година и оштећен прст на десној руци, а у групи није био потпуно прихваћен. Међу њима је постојало право пријатељство. Нажалост, Дигит је убијен док је помагао својој групи да се одбрани од ловаца.

Дајан је морала да се бори против ловокрадица, палила им је замке, носила маске и застрашивала ловокрадице, а повремено се и директно сукобљавала са њима. Чувари парка нису били опремљени да спроведу закон који штите шуму и њене становнике, па је она сопственим средствима помогла у куповини чизама, униформе, хране али је и обезбедила додатне зараде да подстакне управнике паркова. Њени напори изнедрили су прве патроле против криволова, чији је посао био да заштите гориле у истраживаном подручју.

Дајан је тада сматрала да није у потпуности дорасла научним аспектима проучавања јер није имала одговарајуће академске квалификације. Да би то исправила, уписала се на одсек за понашање животиња на колеџу Дарвин у Кембриџу 1970. године. Наоружана дипломом веровала је да ће разбити предрасуде са којима се суочавала као жена у науци, и да ће осигурати више средстава за свој рад.

Године 1980. Дајан се преселила у Њујорк, радила је као ванредни професор на Универзитету Корнел и уређивала рукописе за своју књигу „Гориле у магли“. Под неразјашњеним околностима убијена је 1985. године у свом кабинету. Два пута је ударена мачетом по глави и лицу. Било је доказа о присилном уласку, али не и знакова да је пљачка била мотив. Теорије о убиству Дајан Фоси су различите, али случај никада није у потпуности разрешен. Сахрањена је међу пријатељима горилама и поред вољеног Дигит.

Током својих година истраживања, Дајан се показала као прави пријатељ планинске гориле. Она је искористила своју славну личност да би придобила пажњу и подршку за очување ове врсте. Основала је фондацију под називом Digit Found, како би прикупила новац за своје иницијативе. Након њене смрти фондација је преименована у The Dian Fossey Gorilla Fund, као знак захвалности и сећања на храбру и непоколебљиву Дајан.