NaslovnaŽivi svetŽivotinjeDaltonizam – Sad me ne vidiš

Daltonizam – Sad me ne vidiš

474
0

Predlažemo da, ukoliko već niste, pročitate prvi deo teksta ovde.

Da li su organizmi s poremećenim kolornim viđenjem manje adaptirani? Teoretski gledano, s obzirom na to koliko se životinje sa sposobnošću viđenja u boji oslanjaju na tu sposobnost, mogli bismo reći da jesu. A da li je to u praksi u potpunosti tako, ostavićemo vama da zaključite nakon ovog teksta.

S obzirom na to da je ljudima svaka poteškoća najbliža i najrazumljivija kod nas samih, mislim da bi najbolje bilo da se osvrnemo na nama blizak primer – daltonizam.

Daltonizam je poremećaj u raspoznavanju boja koji dovodi do nemogućnosti razlikovanja crvene boje od zelene. Naziva se još i crveno-zeleno slepilo za boje, a podrazumeva neki od poremećaja koje stručno nazivamo: 

1. protanopija (ne postoje čepići koji registruju crvenu svetlost)
2. protanomalija (oštećeni čepići koji registruju crvenu svetlost)
3. deuteranopija (ne postoje čepići za registrovanje zelene svetlosti)
4. deuteranomalija (oštećeni čepići za registrovanje zelene svetlosti)

ili kombinacije 1 i 3, 1 i 4, 2 i 3, 2 i 4.

Prouzrokovan je recesivnom mutacijom gena koji se nalaze na H hromozomu. Kako bismo to objasnili treba da znamo da žene poseduju dva X hromozoma, a muškarci jedan X i jedan Y. S obzirom na to da je mutacija recesivna, dovoljna je jedna kopija gena bez mutacija da se daltonizam ne ispolji. Dakle žene su daltonisti samo ako su im odgovajući geni mutirani na oba X hromozoma, dok su muškarci daltonisti ako su geni mutirani na jedinom X hromozomu koji poseduju. Iz ovoga možemo zaključiti da ima više muškaraca daltonista nego žena. Mutacije se dešavaju u genima za proteine opsine, važne za formiranje pigmenata koji registruju svetlost.

Testiranje daltonizma se sprovodi Išihara testom (dobro poznat krug sa raznobojnim tačkicama u obliku brojeva, najčešći je onaj gde vidimo 74, a daltonisti 21). Daltonisti vide sve u nijansama zagasito zelene boje, a s obzirom na to da ne mogu registrovati crvenu i/ili zelenu svetlost imaju problem i sa viđenjem svih boja koje nastaju mešanjem sa ovim bojama.

Izvor: Wikimedia Commons

Kako ovo utiče na osobe sa poremećajem u raspoznavanju boja?

Prvi problemi se javljaju u detinjstvu kada dete, recimo, oboji travu crvenom bojom i to predstavlja prvi znak daltonizma. Često roditeljima nije lako da odrede da li deca imaju ovaj problem jer su ona unapred naučena da su na primer jagode crvene, a trava zelena, tako da će pravilno odgovoriti na pitanje koje je boje jagoda koju držimo u ruci, ali ako prvi put vide objekat neće biti sigurni koje je boje i često će pogrešiti. Kasnije daltonizam predstavlja poteškoću za učenje iz udžbenika u boji, korišćenje atlasa, razumevanje nastavnika u školi (zadaci su često obeleženi bojom od najlakših zelenih do najtežih crvenih). Prilikom svakodnevnih aktivnosti koje se čine lakim, daltonisti mogu imati problem, pri kupovini, odabiru namirnica, kuvanju – ne mogu proceniti da li su banane zrele, raspoznati živo meso od dobro pripremljenog. Imaju poteškoća i pri kupovini i odabiru odeće. Kasnije u životu im je teško da voze i između ostalog zbog toga je bitno da saobraćajna signalizacija bude standardizovana (recimo svetla na semaforu uvek istim redom). Postoje specijalni propisi za izdavanje dozvola ovim osobama kako ne bi predstavljali opasnost u saobraćaju, kako za druge tako ni za sebe. Bavljenje određenim zanimanjima je daltonistima otežano (grafički dizajn, rad u tekstilnoj industriji na primer) dok su im druga zanimanja onemogućena (ne mogu biti mašinovođe, često ni vozači autobusa).

Kada se stavimo u njihovu poziciju shvatamo da im život nije nimalo lak, da se susreću sa puno poteškoća i prepreka koje treba prevazići.

Svakako da i kod životinja koje imaju kolorni vid postoje mutacije koje dovode do nerazlikovanja boja, ali su one slabo izučene. Uglavnom su to recesivne mutacije vezane za X hromozom. Kod onih životinja koje inače vide mali spektar boja (domaća mačka, pas i njihovi divlji srodnici) ovo nije toliko štetno jer se oni u manjoj meri oslanjaju na viđenje boja, dok je za ptice ili insekte koji na ovaj način raspoznaju svoj plen ili hranu ovakav poremećaj poguban. Ono što za nas predstavlja otežavajuću okolnost, nekim životinjama je razlika između preživljavanja i smrti.

ODGOVORI

Molimo upišite komentar!
Molimo ovde upišite ime