Дан ананаса

Сви знамо ко живи у ананасу на дну мора, али да ли сте, на пример, знали да ананас не расте на дрвећу? Као омиљена сочна воћка многих људи широм света, ананас је данас саставни део скоро сваког витаминског оброка. Чим се помене нешто „тропско“ за посластицу, сви се одмах присете сласти ананаса. Од 2014.године, ананас има и свој дан у години – наравно летњи дан, наравно тренутак када се размишља о одмору на плажи и коктелу у руци (предлажемо пина коладу). 

Ананас нам долази са простора јужне Америке, и управо тамо су припадници народа Тупи први открили његово богато срце скривено испод грубе коре. Од овог народа такође долази и порекло имена ове воћке – звали су га „нанас“, што би у слободном преводу значило „прелепо воће“. У ботаничком речнику, ананас је класификован као вишегодишња зељаста биљка, што заправо значи да је то биљка којој је потребно годину до две дана да порасте, а док је у фази мировања корен не изумире.

Поред Jужне и Северне Америке, ананас се може наћи и у Африци. У Европу, тачније у Шпанију, их је први пут донео Кристофер Колумбо 1493. године. Историјски гледано, ананас се у Европи у XVII веку могао видети само на дворовима изузетно имућних људи. На срећу, данас не морате да будете племићке крви да бисте царски уживали у овом воћу. 

Почетком XVIII века, чувени капетан Џејмс Кук донео је ананас до Хавајских острва. У Северну Америку су га донели морнари, али чак и у XIX веку сматран је реткошћу и луксузом. Од 1903. године почиње конзервирање ананаса, па тако постаје доступан свима.

Ова високо нутритивна биљка је толико пуна живота, да чак и када јој исечете стабљику, убрзо из ње ничу нове воћке. Један ананас тако може дати живот великом броју нових. Оно што је занимљиво је чињеница да ананас не расте из семена, него управо тако – као петељка исеченог дела зрелог ананаса. Ананас се сада извози на сваком крају света, а оно што га чини веома захвалним за транспорт је и његово својство да може много дуже од другог воћа да остане у јестивом стању.

Дан ананаса је најбоље прославити тако што ћете частити себе и друге и убацити га на данашњу трпезу. Свеж, из конзерве, у колачу, воћној салати, у соку. Како год желите. Уживање вам следује. Ипак, будите умерени. Од превеликог уноса ананаса уме да порасте телесна температура. Често питање лекара туристима који дођу у Јужну Америку и жале се на повишену температуру управо је да ли су јели ананас у великим количинама.

Aнанасу највише прија тропска клима, али можете га гајити и у нашим крајевима, у топлини свог дома. Само будите стрпљиви. Од првих коренских жилица, па све до зрелог ананаса, потребно је и до три године. Пуно посла око једне саксије, рекли би неки. Али сви знамо какав је плод таквог труда.

Ако сте од оних који ипак не планирају да гаје ананас сами, посветите му пажњу бар у исхрани. Он обилује витамином Ц, А и Б6, садржи влакна и минерале (највише манган), а неће штетити ни вашој линији. Један свежи ананас садржи око 50 калорија на 100 грама. У маркетима бирајте оне који вам се учине чврстим на додир, са зеленим оштрим листовима. Пријатно!