NaslovnaŽivi svetBiljke27. jun – Dan ananasa

27. jun – Dan ananasa

497
1

Svi znamo ko živi u ananasu na dnu mora, ali da li ste, na primer, znali da ananas ne raste na drveću? Kao omiljena sočna voćka mnogih ljudi širom sveta, ananas je danas sastavni deo skoro svakog vitaminskog obroka. Čim se pomene nešto „tropsko“ za poslasticu, svi se odmah prisete slasti ananasa. Od 2014.godine, ananas ima i svoj dan u godini – naravno letnji dan, naravno trenutak kada se razmišlja o odmoru na plaži i koktelu u ruci (predlažemo pina koladu). 

Ananas nam dolazi sa prostora južne Amerike, i upravo tamo su pripadnici naroda Tupi prvi otkrili njegovo bogato srce skriveno ispod grube kore. Od ovog naroda takođe dolazi i poreklo imena ove voćke – zvali su ga „nanas“, što bi u slobodnom prevodu značilo „prelepo voće“. U botaničkom rečniku, ananas je klasifikovan kao višegodišnja zeljasta biljka, što zapravo znači da je to biljka kojoj je potrebno godinu do dve dana da poraste, a dok je u fazi mirovanja koren ne izumire.

Pored Južne i Severne Amerike, ananas se može naći i u Africi. U Evropu, tačnije u Španiju, ih je prvi put doneo Kristofer Kolumbo 1493. godine. Istorijski gledano, ananas se u Evropi u XVII veku mogao videti samo na dvorovima izuzetno imućnih ljudi. Na sreću, danas ne morate da budete plemićke krvi da biste carski uživali u ovom voću. 

Početkom XVIII veka, čuveni kapetan Džejms Kuk doneo je ananas do Havajskih ostrva. U Severnu Ameriku su ga doneli mornari, ali čak i u XIX veku smatran je retkošću i luksuzom. Od 1903. godine počinje konzerviranje ananasa, pa tako postaje dostupan svima.

Ova visoko nutritivna biljka je toliko puna života, da čak i kada joj isečete stabljiku, ubrzo iz nje niču nove voćke. Jedan ananas tako može dati život velikom broju novih. Ono što je zanimljivo je činjenica da ananas ne raste iz semena, nego upravo tako – kao peteljka isečenog dela zrelog ananasa. Ananas se sada izvozi na svakom kraju sveta, a ono što ga čini veoma zahvalnim za transport je i njegovo svojstvo da može mnogo duže od drugog voća da ostane u jestivom stanju.

Dan ananasa je najbolje proslaviti tako što ćete častiti sebe i druge i ubaciti ga na današnju trpezu. Svež, iz konzerve, u kolaču, voćnoj salati, u soku. Kako god želite. Uživanje vam sleduje. Ipak, budite umereni. Od prevelikog unosa ananasa ume da poraste telesna temperatura. Često pitanje lekara turistima koji dođu u Južnu Ameriku i žale se na povišenu temperaturu upravo je da li su jeli ananas u velikim količinama.

Ananasu najviše prija tropska klima, ali možete ga gajiti i u našim krajevima, u toplini svog doma. Samo budite strpljivi. Od prvih korenskih žilica, pa sve do zrelog ananasa, potrebno je i do tri godine. Puno posla oko jedne saksije, rekli bi neki. Ali svi znamo kakav je plod takvog truda.

Ako ste od onih koji ipak ne planiraju da gaje ananas sami, posvetite mu pažnju bar u ishrani. On obiluje vitaminom C, A i B6, sadrži vlakna i minerale (najviše mangan), a neće štetiti ni vašoj liniji. Jedan sveži ananas sadrži oko 50 kalorija na 100 grama. U marketima birajte one koji vam se učine čvrstim na dodir, sa zelenim oštrim listovima. Prijatno!

1 KOMENTAR

  1. Ja sam ga u lokalnoj prodavnici u Kini kupovala na štapić.
    U pitanju je štapić za ražnjiće i kriška oljuštenog ananasa – odmah spremno za jelo 😀

ODGOVORI

Molimo upišite komentar!
Molimo ovde upišite ime