Насловна Еко календар 1. децембар – Дан Антарктика

1. децембар – Дан Антарктика

1381
0
Време читања: 5 минута

Континент које се налази на петом месту по површини, прекривен ледом, а окружен океанима је уједно и најјужнији континент на планети. Невероватна снежна белина која у сусрету са водом добија плавичасти одсјај нису једине лепоте Антарктика за шта су се побринули екстремни временски услови који одвајкада владају овим континентом. Антарктик је најветровитије и најхладније место на планети, али и поред тога приморан је да се сваким даном бори да његов лед опстане.

Упознајмо Антарктик – место леда, ветра и веома ниских температура

Око 95% површине овог континента прекривено је ледом, а просечна дебљина леда је 1,5 километара. С обзиром на то да је Антарктик најветровитије место на планети, са веома малом количином падавина, сматра се уједно и највећом пустињом на свету. Површина Антарктика износи око 14 милиона квадратних километара. Овај континент се издваја и по томе што је у просеку виши од других, са просечном надморском висином која износи око 2.000 метара. Највиша антарктичка планина је Винсон, а њен врх налази се на 4.892 метара надморске висине. 

Назив овог континента, Антарктик, потиче од грчке речи ανταρκτικός, која у преводу значи супротно од Арктика. 

Митови и легенде о постојању „јужне земље” дуго су се препричавали међу људима, али тек је 1820. године руска експедиција, коју су предводили Михаил Лазарев и Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен, успела да потврди постојање овог континента. Иако је ово било велико откриће, експедиције и даља истраживања била су потиснута све до друге половине 19. века због велике удаљености и екстремних услова средине. 

Клима, воде и језера Антарктика

Лето, које је већини омиљено годишње доба, замишљамо као веома пријатно, сунчано и топло, а да ли можете да замислите лета чија је просечна температура 30 степени испод нуле? Оштар, хладан ваздух на Антарктику је присутан свакодневно и једна је од главних одлика ове ледене масе. Ветар вам овде свакако не би био најбољи пријатељ јер у одређеним периодима може достићи брзину од 200 километара на час. Када дође зима, температура се додатно спушта и износи 60 степени испод нуле. Најнижа измерена температура икада била је око 90 степени испод нуле, а то је уједно и најнижа температура икада забележена на планети Земљи. Поред тога што је овај континент познат по белим залеђеним површинама, највећа ледена пустиња поседује и незалеђене површине које представљају оазе. Једна таква оаза има површину око 800 квадратних километара, налази се у Земљи Мери Берд и поседује чак 23 језера. 

Понеке оазе вешто крију и термалне воде. Најтоплији термални извор налази се на острву Обмане (Deception Island), где температура воде износи 88 степени. Овај ледени континент окружују три океана (Индијски, Атлантски и Тихи океан) и чак пет мора: Веделово, Белингхаузеново, Росово, Амундсеново и море Скотија.

Становници Антарктика

Иако је ово континент где је лед главна одлика, а временске прилике додатно учвршћују недружељубиву територију, неки облици живота су се прилагодили и постали стални становници овог места где је сваки дан нова, хладна авантура. Често се каже да је Антарктик сиромашан биљним и животињским светом, али иако су малобројне и за нас можда неприметне, разне врсте ово место чине шаренијим. 

Од биљног света издваја се примитивна самоникла вегетација јер ледени прекривач поред оштре и сурове климе смањује избор. На поменутим језерима и оазама присутне су јастучасте биљке Azorella из породице штитарки/штитоноша и Acaena из породице ружа. На одређеним острвима пронађене су биљке, чија висина достиже до три центиметара. Јединствена трава на Антарктику је Aira antarctica, а највише је присутно маховина (око 60 врста) и лишајева.

Животињски свет одликују подједнако мале и велике животиње. Најбројније су птице, којих има око 20 врста. Међу њима, свакако најпознатији су пингвини, који представљају најотпорније птице Антарктика, али и света јер су прилагођени на веома ниске температуре. Присутно је 17 врста пингвина, али највише има брадатих и царских (краљевских), који живе у колонијама. Од сисара је одабран мали, али врло снажан тим и чине га китови и фоке. На леденом континенту заступљене су Веделове и леопард фоке које су изузетни грабљивци. Плави кит, највећа животиња на свету, насељава управо водене површине које окружују Антарктик. Не треба заборавити колико је морски свет Антарктика разноврстан. У морима су најбројнији крилови, мале раколике животиње чије име у преводу са норвешког језика значи храна китова, али и других животиња. Мора око најјужнијег континента богата су великим бројем алги. 

Ничији или свачији?

Први документ који се директно односи на Антарктик донет је 1959. године и назива се Антарктичка повеља. Када је настала, потписало ју је 12 држава, а до данас 47. Овим документом регулишу се међународни односи везани за Антарктик, једини континент који није насељен. С обзиром на то да овај континент поседује руде, документом је забрањено њихово ископавање, као и војне активности, али је подржано научно истраживање, док је најбитнија заштита јединственог биодиверзитета. Над територијом овог континента претензије (полагање права) имају Уједињено Краљевство, Аустралија, Нови Зеланд, Француска, Норвешка и Чиле, док је за научна истраживања Антарктик увек доступан свим заинтересованим државама. Након ове повеље, уследили су први спорови око поделе територије. Тек је одлуком Међународног суда правде у Хагу, 5. октобра 1933. године, решено да поларне области не могу бити под суверенитетом било које државе, осим уколико их она не окупира.

Леден, зелен и све више топао, а уз све то и туризам

Са последицама климатских промена бори се сваки континент, а последњих година исцрпљујућој бици се придружио и Антарктик. Све више температуре осетиле су се и на континенту вечног леда и биле су узрок за нови, несвакидашњи изглед овог предела. Зелени снег, који смо раније могли само да замишљамо, данас је реалност и подсетник да климатске промене не праве изузетке, чак иако је Антарктик далеко од насељених места. Зелене снежне алге су услед топлије средине почеле да цветају заједно, стварајући несвакидашњи призор. Антарктик је место несвакидашњих и занимљивих призора, али не треба заборавити да је то веома важна узбуна, која већ сада ремети животињски свет. Хладан, али данас све више приступачан због технолошких достигнућа, пети по величини континент постаје све већа туристичка атракција. За наредне сезоне очекује се пораст броја туриста за 40% у односу на претходне године. Само у 2019. години Антарктик је посетило 56.000 туриста. 

Да ли бисте и ви желели да посетите ово заиста чудесно и хладно место?

Извори:
https://www.zanimljivageografija.rs/
https://www.britannica.com/

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име