Авокадо је кремасти, укусан и витамински симбол природе који нам нуди обиље микро и макронутријената. Све ово, плус његова свестрана вредност за тело и дух, чине авокадо вредним слављења, као што то радимо сваког 31. јула на Дан авокада. Авокадо је више од основне хране у америчкој исхрани, а доказано је да је кључни састојак рецепата који задовољава наша чула, али који поред здравог организма, доприноси и лепом изгледу. Агенција основана 2015. године, која се бави услугама доставе органских производа, али и подстицањем здраве исхране и одрживе пољопривреде почела је са обележавањем овог датума. Дан авокада се обележава на врхунцу сезоне авокада у Калифорнији, 31. јула.
Много је разлога за обележавање овог датума. Авокадо је воће које је добро за срце, благотворно делује на очи, веома је хранљиво, постоји веровање да помаже у спречавању појаве рака, и има бројне друге предности, због чега га многи називају „супер-храна”. За разлику од других воћки које су богате угљеним хидратима, авокадо је богат влакнима и засићеним мастима, а садржи изузетно мало шећера, што га између осталог чини корисним за снижавање холестерола у крви и губљење тежине.
Историја авокада
Верује се да су 8000. године пре Христа становници централног Мексика сакупљали и конзумирали дивљи авокадо. Авокадо се највише узгаја у својој постојбини Мексику, потом у Индонезији, САД-у, Колумбији, Бразилу, односно у деловима света који су без мраза, а које карактерише супртопска и тропска клима. Истраживачи верују да су средњоамеричка племена попут Инка и Маја узгајали авокадо. Пореклом из Мексика, авокадо је некада био познат под називом „алигаторова крушка“ због облика и грубе зелене коре, коју неке врсте имају. Иако га сматрамо поврћем због свог суптилног укуса, авокадо се технички сматра бобичастим воћем. Авокадо садржи велику семенку, коштицу у средини, а плод дозрева после брања, баш као и бананe.
На свету постоји преко 400 врста авокада и сви они се разликују по облику, боји и укусу. Северна и Јужна Америка су водеће земље у погледу узгоја и извоза авокада, а у супермаркетима Европе углавном се продају врсте авокада пореклом из јужне Шпаније, Израела, Мексика и Јужне Африке.
„Нека ти храна буде лек, нека ти лек буде храна“
Ова мисао је позната Хипократова изјава, која нам показује важност исхране за људски организам. Авокадо је ушао у Гинисову књигу светских рекорда као најздравије воће на свету. Због своје ниске енергетске вредности нарочито је омиљен у развијеним земљама света, јер је погодан за разне дијете. Најчешће своје место налази у предјелима и салатама, али и као састојак разних дезерта. Поред употребе авокада у исхрани и козметици за негу косе, коже и лица, он истовремено помаже апсорбцији витамина из других намирница.
Авокадо као „супер храна“
Који састојци га чине тако моћним? Авокадо је препун есенцијалних нутријената као што су витамини А, Е, Б1, Ц, алфа и бета каротени, биотин, биљне и незасићене масти, калијум, цинк, фосфор и лутеин. С обзиром на то да је богат такозваним „добрим” мастима, авокадо помаже у регулисању нивоа холестерола. Осим тога, авокадо обезбеђује све састојке потребне нашем телу да боље апсорбује нутријенте из других намирница које конзумирамо. Пошто је богат калијумом чак више и од банана, помаже у регулисању крвног притиска, што је један од најчешћих фактора ризика за инфаркт, шлог и бубрежну инсуфицијенцију.
Многе здравствене користи
Авокадо може да сачува здравље очију, јер садржи важне антиоксидансе: лутеин, изеоксантин, који су познати као важни фактори за снижавање ризика од уобичајених очних проблема, као што је катаракта.
Авокадо има потенцијал да помогне у борби против рака, иако су потребна додатна истраживања да би се потврдили ефекти конзумирања авокада на ћелије рака. Штавише, раније истраживање показује да је екстракт листа авокада ефикасан у спречавању раста ћелија рака простате и груди.
Авокадо позитивно утиче на крвне судове и помаже у спречавању настанка срчаних обољења, а смањује и ниво холестерола у организму. Висок ниво фолне киселине доприноси смањењу ризика од можданог удара – а свакако помаже бржем и бољем памћењу.
Поред бројних позитивних страна, авокадо има и негативне стране. Генерално је безбедан за јело, међутим у неким случајевима, може изазвати алергију, нарочито код људи који су алергични на латекс. Симптоми укључују осип, узнемирен желудац, оток лица и проблем са дисањем. Такође, кора и коштица авокада може бити токсична за коње, зечеве, говеда, козе, птице и рибе. Поред негативних дејстава конзумирања авокада, негативан утицај на животну средину има увоз авокада.
Храна за лепоту
Изглед коже је одраз нашег здравља! Поред употребе авокада у спремању различитих специјалитета, он се употребљава и у козметици као састојак крема и уља за негу коже. Одличан је извор витамина Е, који кожу хидрира и чини је еластичном, такође авокадо је препун Б комплексом витамина који су важни за здравље коже, а негује иритирану и оштећену кожу и споља и изнутра.
Пазите да не претерате!
Иако садржи велики број корисних хранљивих материја, висок дневни унос није препоручљив због његове високе калоријске вредности. У зависности од ваших калоријских потреба, требало би да једете не више од две до пет кришки авокада два до четири пута недељно.
Поред многих наведених позитивних својстава авокада, моје мишљење је да је конзумирање авокада, односно присуство авокада у исхрани нас Балканаца, незаступљено. Треба порадити на едукацији становништва како о позитивним својствима авокада, тако и многих других биљних врста. Као што је Хипократ рекао, храна уједно треба бити и лек, те се мишљу „оца медицине“ треба водити кроз живот.
