Дан батерија, тачније Национални дан батерија, је празник у САД који се обележава сваке године 18. фебруара. Дан је установљен на тај дан да би се обележила годишњица рођења Алесандра Волте, рођеног 18. 2. 1745. године.
Алесандро Волта је био италијански научник у области електричне енергије. Изумитељ је електричних батерија које данас користимо. По њему је названа СИ јединица за електрични потенцијал.
На Дан батерија се подсећамо важности батерија за наш свакодневни живот.
Шта су батерије?
Електричне батерије су извори електричне енергије који се састоје од једне или више електохемијских ћелија. Батерије служе напајању електричних уређаја. Деле се на примарне (непуњиве) и секундарне (пуњиве).
Батерије функционишу тако што се електрони крећу између електрода. Примарне батерије не могу се пунити јер се њиховим коришћењем уништавају електроде – због трошења или таложења хемијских продуката. Прављењем електрода од одређених материјала, батерије постају пуњиве. Процес пуњења, наравно, није беспрекоран. Због тога се ни пуњиве батерије не могу користити заувек, али могу знатно дуже од непуњивих.
Колико их користимо, можемо ли их рециклирати?
Потражња за батеријама расте годинама, а пораст је 20-30% сваке године. До 2030. године очекује се да ће потрошња енергије из батерија бити око 3500 GWh (гигават-сати) годишње. Предвиђање је да ће до 2030. године количина произведених литијум-јонских батерија бити 2 милиона тона годишње. Тренутно се рециклира мање од 5% тих батерија.
Ово су огромне количине батерија, а свака има драгоцене метале који се могу поново користити. Проблеми са рециклирањем су компликован процес који је потребно креирати и огромна енергија која се користи за исти процес. Из ових разлога и даље не постоје установљени процеси индустријског рециклирања.
Потражња расте толико јер се све више користе уређаји на електричну енергију и јер се потрошња електричне енергије у саобраћају све више повећава. Што је одлично, уколико се та енергија ствара чистим, обновљивим методама пре него сагоревањем фосилних горива.
Електрични аутомобили су све популарнији. Они за сада користе литијумске батерије, али инжењери раде на томе да их замене батеријама које су погодније за животну средину. Више о електричним аутомобилима можете прочитати овде.
Овај график приказује пројекцију будућих кретања глобалне потрошње електричне енергије из складишта енергије, тј. разних врста батерија у различитим деловима света (црвено – свет, тамноплаво – Кина, наранџасто – САД, светлоплаво – УК). На y-оси су MW електричне енергије употребљени коришћењем батерија, а на x-оси је временска линија од 2018. до 2040. године.
Које су штетне стране батерија?
Велика већина батерија у широкој потрошњи садрже опасне и отровне материје (жива, кадмијум, литијум, олово) које због неправилног одлагања доспевају у животну средину. Хемијске материје из батериј (након што су бачене) загађују земљиште, доспевају у воду или испаравају и одлазе у ваздух. Након што доспеју из батерија у земљиште, воду и ваздух, у могућности су да уђу у биљке преко корена, па потом и у животиње и људе.
Такође, метали који се користе за прављење батерија морају се рударити. Метали од којих се праве батерије за аутомобиле су кобал, бакар, никл и литијум. Рударење је најучесталије у земљама у развоју. А у тим земљама, процеси рударења и индустрије утичу како на еколошке аспекте, тако и на друштвено-економске проблеме.
Која је будућност развоја батерија?
Тренутно произвођачи теже ка прављењу ефикаснијих батерија, које дуже трају и јефтиније су. Неки стручњаци предвиђају да ће индустрија наредне деценије ићи у смеру развоја литијумских батерија, науштрб кобалтних. Такође, тежи се и проналажењу мање штетних алтернатива, на чему ради све више научника из целог света, па и из Србије. Батерије ће у будућности заменити моторе на фосилна горива.
Дакле, можемо закључити да батерије постају све битније за човечанство, које тежи да смањи загађење планете и смањи губитак енергије. Остаје нам да исте те иновације пратимо и користимо најновије технологије.
Извори:
https://www.theguardian.com/
https://cen.acs.org/
https://www.recyclenow.com/
Crompton, T. R., Crompton, T. P., & Crompton, T. R. (2000). Battery reference book. Newnes.
Brudermuller, M., Sobotka, B., & Waughray, D. (2019). A Vision for a Sustainable Battery Value Chain in 2030 Unlocking the Full Potential to Power Sustainable Development and Climate Change Mitigation. In World economic forum, Tech. Rep. September
