Данас неко слави Светог Трифуна, неко Дан заљубљених, а ми на ЕкоБлогу прослављамо Дан бонобо мајмуна. Бонобо мајмуни (Pan paniscus) су своју независност као врста добили тек 1929. године. До тада су били посматрани као подврста шимпанзи, тачније пигмејске шимпанзе, због велике физичке сличности између ове две врсте.
Бонобо мајмуни, као и шимпанзе, деле скоро 99% своје ДНК са људима, те се сматрају нашим најближим рођацима. Заправо, њихово име – бонобо, на банту језику значи предак. Научници су открили да су бонобо мајмуни веома слични нашем претку аустралопитекусу и да би могли да представљају наше не тако далеке рођаке.
Природно станиште бонобо мајмуна је афрички континент, а можемо их видети једино у централној Африци, у Демократској Републици Конго, будући да ови примати живе искључиво у шумама јужно од реке Конго. Да бисмо их разликовали од шимпанзи, важно је да упамтимо да су бонобо мајмуни нешто мањи и нижи од њих, да имају дуже ноге и облија рамена, као и да су им уста изразито ружичаста, а тело знатно тамније боје (слика у наставку).
Бонобо мајмуни живе у мањим заједницама које предводи женка, те ову врсту мајмуна карактерише тзв. матријархат и њихове заједнице су генерално мирољубиве. Најчешће из заједнице одлазе младе женке, док млади мужјаци остају знатно дуже или заувек у истој. Ова врста мајмуна ће радо поделити храну са другим припадницима заједнице, па чак и са бонобо мајмунима које не познају. Међутим, уколико се осете угроженим, могу бити веома агресивни, при чему су обично женке те које иницирају овако понашање. Њихову исхрану чине воће, инсекти, рибе, али и мање животиње, као што су други мајмуни, дамани и антилопе.
Како смо већ поменули, бонобо мајмуни не испољавају често агресивно понашање. Насупрот томе, воде миран, раздраган живот и често ступају у сексуалне активности. Те активности код њих имају широк спектар функција, међу којима су начин поздрављања, разрешавање тензија или смањење анксиозности у заједници. Оне нису ограничене нити полом нити годинама бонобо мајмуна.
Иако су сексуалне активности честе, женка бонобо мајмуна се порађа једном у пет година. Оно што је занимљиво јесте да ће друге женке бонобо мајмуна помоћи женки која се порађа – поред људи, бонобо мајмуни су једина врста код које је ова асистенција забележена. У овој активности и многим другима се огледа чињеница да су бонобо мајмуни способни да осете емпатију, да су алтруистични, љубазни, осећајни и стрпљиви, што их чини посебним.
Статус ове врста мајмуна је, нажалост, угрожен. Процењује се да их у природи има још између 10 и 50 хиљада и да број јединки опада. Велики допринос изумирању ове врсте је допринео грађански рат у Конгу који се одиграо крајем прошлог и почетком овог века. Поред тога, и даље се врши уништавање шума које су њихово природно станиште, као и изловљавање, што доприноси све мањем броју ових јединки.
И поред њиховог статуса угрожености, свим срцем се надамо да ће ова изузетно занимљива и посебна врста мајмуна живети заједно са нама још дуги низ година. Ширимо љубав према њима и осталим животињама, не само данас, већ сваки дан!
