Данас је дан посвећен рептилима који су давно ходали Земљом – диносаурусима! Ови изумрли становници давних времена као отелотворење змајева, разних митова и легенди буде људску машту и креативност. Зато није ни чудо што ова бића фасцинирају децу широм света.
Реч диносаурус осмислио је викторијански научник Ричард Овен спајајући две грчке речи deinos (страшни)и sauros (гуштер).
Ови „страшни гуштери” били су распрострањени на целој планети.
Главне карактеристике диносауруса су:
- Усправан став ногу, тачно испод тела, за разлику од осталих рептила који имају раскречен став ногу
- Полагање јаја
- Живот на копну,уз одређене изузетке
- Лобања која има рупe између очне дупље и ноздрве
- Две рупе иза очне дупље кроз које су полазили снажни вилични мишићи како би били директно причвршћени за врх лобање (тако је њихова вилица могла да се отвори више и затвори већом силом)
Извор: https://commons.wikimedia.org/
Када су диносауруси живели?
Диносауруси су живели у раздобљу између 245 и 66 милиона година пре нове ере, у ери мезозоика, много пре него што су се први модерни људи (Homo sapiens) појавили.
Еру мезозоика научници су поделили на 3 периода које су назвали тријас, јура и креда.
У доба тријаса (252-201 милиона година п.н.е.), диносауруси су живели на суперконтиненту Пангеа, од којег су постепеним раздвајањем настали данашњи континенти. У овом периоду клима је била релативно топла и сува, што је погодовало настанку ових рептила – њихова кожа је мање порозна од сисара и губи мање воде. Бубрези рептила су такође бољи у очувању воде.
На прелазу из тријаса у доба јуре (201-145 милиона година п.н.е.), дошло је до масовног изумирања врста на планети, али узроци још увек нису јасни. Ипак, диносаурси су преживели и наставили свој развој. Пангеа се раздвојила док је клима остала топла и погодна за развој папрати и маховина. Због развоја вегетације развиле су се неке од великих врста диносауруса биљоједа, као што су диплодокус и брахиосаурус.
Извор: https://commons.wikimedia.org/
У периоду креде (145-66 милиона година п.н.е.), копнена маса је наставила да се дели на континенте које познајемо данас, с тим што су они били на другим позицијама. Због тога су диносауруси наставили да еволуирају на различитим деловима света и постајали све разноврснији.
Врсте диносауруса
Како су диносауруси владали Земљом преко 140 милиона година, развили су се у разним величинама и облицима. Највећим диносаурусом се сматра дреднотус, дугачак 26 метара и тежак 65 тона. Једна од већих месоједних врста био је спиносаурус (већи од тираносауруса рекса) – дугачак 18 метара и тежак 4 тоне. Најмањи диносаурус који је данас познат је микрораптор, дугачак до 80 центиметара и тежак око један килограм. Кретао се на две ноге, имао је перје на све четири ноге и претпоставља се да је могао да лети.
Извор: https://www.britannica.com/
Извор: https://commons.wikimedia.org/
До сада је откривено око 700 врста диносауруса, не укључујући авијанске (птицолике) диносаурусе.
Неке од познатијих врста су тираносаурус рекс (сећате ли се филма „Парк из доба јуре”?), трицератопс, велоцираптор, стегосаурус, брахиосаурус и алосаурус.
Неке од врста које су живеле у исто доба многи људи грешком сврставају у диносаурусе. Иако су припадали гмизавцима, птеросауруси, мосасауруси, ихтиосаури, плезиосауруси нису класификовани као диносауруси.
Птеросаурус и Мосаусаурус
Извори: https://commons.wikimedia.org/ ; https://commons.wikimedia.org/
Ихтиосаурус и Плезиосаурус
Извори: https://commons.wikimedia.org/; https://commons.wikimedia.org/
Како су диносауруси изумрли?
Иако је данас пронађено мноштво фосила диносауруса, ниједан до сада није био млађи од 66 милиона година. Иако су неки сисари, птице, мали рептили, рибе и водоземци преживели, процењује се да је тада изумрло три четвртине живота на Земљи.
Постоје две теорије о изумирању диносауруса које су изнели научници. По једној, пре 66 милиона година Земљу је погодио метеор и испунио атмосферу гасом и прашином, утичући на климу. Други научници тврде да је масивно изливање лаве у Индији, које се подудара са тим периодом, разлог зашто су диносауруси нестали.
Иако је вероватније да је масовно изливање лаве осудило диносаурусе пре него удар меотора, могуће је да су обе непогоде задесиле ове несрећне рептиле.
Да ли су баш сви диносауруси изумрли?
Извор: https://commons.wikimedia.org/
Драматичан завршетак постојања диносауруса због метеора (и/или изливања лаве) засењује део приче да су неки диносауруси ипак успели да опстану. Групу теропода, која је преживела масовно изумирање пре 66 милиона година, данас представљају птице. Од тог времена, данас се најмање 11 хиљада врста птица развило на различите начине.
Разлог зашто је баш ова група диносауруса преживела вероватно лежи у више разлога. Авијански (птицолики) диносауруси брже су се размножавали и били прилагодљивији условима средине у којој су живели. Хранили су се разноврсније и били су мањи, па им је била потребна мања количина хране. Такође, летењем су трошили мање енергије него диносауруси који су ходали, лакше су могли да побегну од непогода и нађу храну.
Чињенице попут те да су диносауруси ходали Земљом пре много милиона година, као и њихова величина, необичан изглед и начин на који су нестали, буде машту и интересовање многих људи.
Док у диносаурусима можемо да уживамо учећи и замишљајући какав је живот на Земљи био некада давно, исто тако можемо да се потрудимо да ценимо њихове потомке, од пингвина до врабаца, са којима имамо срећу да делимо и простор и време на свих седам континената.
