NaslovnaEko kalendar22. mart – Međunarodni dan foka

22. mart – Međunarodni dan foka

744
0

Danas slavimo međunarodni dan foka. A zašto su foke dobile svoj dan? Da nije zato što su tako slatke? Moguće da je i to uticalo, ali svakako nije jedini razlog. Zato hajde prvo da se dobro upoznamo sa fokama.

Foke su vodeni sisari, većinski morski, ali ima i slatkovodnih predstavnika. Uglavnom su pokrivene crnim, sivim ili braon krznom. Najmanja vrsta dugačka je jedan metar, teška 70 kg, dok je najveća vrsta pet metara dugačka i teška skoro četiri tone. Naseljavaju polarne oblasti, uglavnom Arktik i Antarktik. U vodi love pingvine, lignje, rakove, ribu i morske ptice. Veliki deo života provode u vodi, gde mogu čak i da spavaju (celim telom pod vodom samo sa njuškicama iznad), dok se na kopnu samo pare, rađaju mlade i sklanjaju se od neprijatelja poput ajkula. 

Foke čine grupu vodenih sisara po imenu perajari (Pinnipedia) koja ima svega 33 vrste (od kojih je 10 ugroženo). One su podeljene u 3 velike familije: prave foke, ušate foke i morževi. 

Prave foke su najveća porodica perajara. Karakteristike ovih foka su to da nemaju spoljašnje uvo, zbog čega se u engleskom još zovu earless seals (foke bez ušiju). Na kopnu se otežano kreću zato što ne mogu da okrenu svoje perajaste noge pa samo puze po tlu. 

Zato su veoma efikasne kada je u pitanju plivanje pa često love daleko od obale. Mogu i da rone prilično duboko zahvaljujući posebnom sistemu disanja. Kada rone vazduh se u najvećim količinama nalazi u gornjem delu disajnih puteva gde se kiseonik teže apsorbuje u krvotok. Na taj način ga sporije troše. Takođe, da bi sačuvale svoje bubne opne, kod srednjeg uha imaju krvne sudove koji se naduju dok su pod vodom da bi održali ravnomeran pritisak i zaštitili bubnu opnu od pucanja. Jedna od vrsta pravih foka je i bajkalska foka

Bajkalska foka (Pusa sibirica)
Izvor: www.google.com

Kao što joj i samo ime kaže, ova foka naseljava jezero Bajkal u Rusiji, tako da iako pripada pravim fokama nije njen tipičan predstavnik. Predstavlja jedinu vrstu foka koja je isključivo slatkovodna (ima pojedinih vrsta foka koje žive i u slaktkoj i u slanoj vodi). Procenjuje se da ima oko 90 000 jedinki, što je i procenjeni kapacitet njihovog staništa. Ove foke nisu ugrožene uprkos legalnom kao i ilegalnom lovu i zagađenosti jezera.

Novozelandski morski lav (Phocarctos hookeri)
Izvor: www.google.com

Novozelandski morski lav pripada familiji ušatih foka. Shodno njenom imenu ova porodica se odlikuje posedovanjem spoljašnjeg uveta. Provode manje vremena u vodi od pravih foka pa se na kopnu vrlo često i odmaraju. Prilagođenost na život na kopnu su im peraja koja mogu da se okrenu ka prednjem delu tela, kada i više liče na noge, i koriste se za hodanje po tlu. Posledica toga je ograničena efikasnost plivanja zbog čega se ove vrste drže priobalnih delova. 

To je najređa vrsta ušatih foka i broji svega 10 000 jedinki u priobalnoj oblasti Novog Zelanda. Sem uobičajenim plenom hrani se i drugim vrstama novozelandskih foka (kao i poznata leopard foka, jedan od glavnih morskih predatora). Status najređih dobile su zahvaljujući tome što su najugroženije foke. Njihova populacija se smanjila za gotovo 50% od 2000. godine. Uzrok ovome je lov, koji je zakonom zabranjen još 1893. Interesantno je da ove foke nisu lovljene iz zabave ili krzna, već kao izvor hrane. Iako je lov najviše uticao na drastično smanjenje njihove populacije, postoje i drugi faktori. Foke su često sporedan ulov u ribarskim mrežama. Komercijalni ribolov je postao izuzetno popularan 90-ih, a foke često zalutaju u mrežu sa lignjama gde se uguše. U poslednjih par godina u upotrebu su ušle nove mreže koje će uhvatiti lignje, ali neće dozvoliti da i foke u njih uđu. Ograničena količina hrane znatno otežava opstanak ove vrste, ali je veliki teret i za sve ostale vrste foka.

Morž (Odobenus rosmarus)

Ovu porodicu čini samo jedna vrsta – morž (Odobenus rosmarus). Karakteristični su po svojoj ogromnoj masi, teže do 2 300 kilograma, dugim brkovima i impresivnim kljovama. Za razliku od ostalih foka, morževi nemaju dlaku, već samo veoma debelu kožu. Koža ih čuva od zime, ali i tokom međusobnih borbi. Borbe se vode oko ženki i veoma su krvoločne. 

Krajem 19. veka morževi su dovedeni do ivice egzistencije prekomernim lovom. Danas je lov zabranjen, mada Inuiti i drugi starosedeoci polarnih predela i dalje love, ali umereno. Lovili su se zbog svih svojih delova: meso je odličan izvor nutrijenata, koža je dobra u borbi protiv zime, a peraja kao specijalitet. Zbog klimatskih promena stalni ledeni pokrivači se tope, smanjujući prostor na kome morževi mogu rađati mlade. Na preostalom ledu morževi se sve više i više guraju i usled te gužve dolazi do nesreća. Svojom težinom jedni mogu da uguše druge manje morževe. Takođe, tlo na kome se nastanjuju ima i uzvišenja sa kojih, kada nastane komešanje, morževi padaju i umiru. 

Sada kada imamo bolju sliku o fokama, možemo naslutiti zašto slavimo njihov dan. Kako je skoro trećina vrsta ugroženo ovaj dan se slavi da bi se skrenula veća pažnja na zaštitu i očuvanje foka. Lov na foke se i dalje praktikuje u nekim zemljama kao što su Kanada, SAD (Aljaska), Danska (Grenland), Island, Norveška, Finska, Švedska i Namibija. Sada to više nije lov da bi se preživelo, već lov zbog tradicije, i cenjenog krzna i masti. Osim što ljudi direktno ne daju mira fokama, naš doprinos klimatskim promenama  jeste još jedan indirektni uticaj na foke. Mnoge vrste kao morževi zavise od ledenih santi, koje se sad tope, druge ostaju bez hrane jer i njihov plen izumire. Posledice toga mogu biti i one koje su Japanski morski lav (Zalophus japonicus) i Karipska monaška foka (Neomonachus tropicalis) doživele – izumiranje. Zato iskoristimo ovaj dan da osvestimo negativne uticaje i promenimo ih u bolje navike.

Karipska monaška foka (Neomonachus tropicalis)
Izvor: www.google.com
Japanski morski lav (Zalophus japonicus)
Izvor: www.google.com

ODGOVORI

Molimo upišite komentar!
Molimo ovde upišite ime