Насловна Еко календар 24. oктобар – Међународни дан гибона

24. oктобар – Међународни дан гибона

103
0
Време читања: 5 минута

Међународни дан гибона, распеваних акробата, обележава се 24. октобра. Гибони су ендеми тропских и субтропских кишних шума јужне и југозападне Азије. Заузимају континенталне територије од источне Индије до западне Кине, као и острва Борнео, Јаву, Суматру и друга мања острва.

Опште карактеристике

Гибони (Hylobatidae) су примати чије су главне карактеристике одсуство репа и дуга длака која може бити крем, браон или црна, а често је бела боја присутна на лицу, шакама и стопалима код различитих врста. Предњи и задњи екстремитети су им изразито дугачки и омогућавају им лак прелазак на удаљене гране и суседно дрвеће. Занимљиво је да су често виђени како ходају на две ноге са рукама подигнутим изнад главе како би побољшали равнотежу (бипедални ход). 

Идентификовано је 20 врста гибона које су сврстане у четири рода:

Извор: Џон Г. Флигл: Адаптације и еволуција примата; треће издање
  • Hoolock са две врсте. Мужјаци овог рода су црне боје са белим зонама изнад очију, док су женке светлијих нијанси.
  • Nomascus садржи врсту Nomascus hainanus којаје најређи примат у свету. Мужјаци су црни са светлијим зонама на образима, док су женке најчешће крем боје. 
  • Hylobates садржи седам описаних врста, које се јасно могу разликовати на основу оглашавања.
  • Symphalangus садржи највећу врсту гибона Symphalangus syndactylus. За њих је карактеристично потпуно црно крзно и велика маса тела (око 10 кг).

Исхрана

Гибони се сврставају у омниворе јер исхрану која се примарно заснива на зрелом воћу повремено (у зависности од сезоне, доступне хране и врсте гибона) допуњују младим лишћем и инсектима као што су термити и пауци. 

Крећу се и хране у средишњим и горњим деловима дрвећа, а готово никад не силазе на тло. 

Размножавање и понашање

Одликује их моногамија. Гибони живе у групама (породицама) које чине родитељи и њихово потомство, најчешће до четворо младих. Потомци остају у групи до десет година, након чега је напуштају због агресивног понашања истополног родитеља према њима. 

Занимљиво је да мужјаци Symphalangus syndactylus носе своје потомке током друге године њиховог живота, док код осталих врста о младунцима у највећој мери брину женке. Изразито су територијални. Групе бране територије гласном, комплексном песмом која се може чути и на удаљености од једног километра и тиме обавештавају друге групе да је та територија заузета. Ређе долази до директних сукоба између група.

Послушајте како звучи оглашавање гибона.

Биштење (понашање током којег једна јединка треби ваши другој јединци) је често код гибона и сматра се да доприноси блискости између чланова групе.

Значај и угроженост

Гибони су значајни за одржавање здравих шумских екосистема, а ту улогу остварују кроз разношење семена различитих биљних врста.

WWF гибоне сврстава у једну од најугроженијих породица примата, а разлози за то су вишеструки:

  • Губитак станишта је у највећој мери одговоран за смањење бројности гибона. Превођењем шума у обрадиве површине и сечом ради коришћења дрвних ресурса нарушава се станиште гибона. Често група остаје заробљена на одређеној територији са ограниченим ресурсима као што су храна и партнери за репродукцију. Такве јединке су у највећем ризику од нестајања. 
  • Држање дивљих животиња као кућних љубимаца није појава карактеристична само за савремено доба. Гибони се у те сврхе држе још од периода од 100 година пре нове ере. У античкој Кини су често били љубимци владара. Кинески филозоф Хуаи Нан Цу је говорио о томе како држање гибона у заточеништву нема смисла, јер он у таквим условима нема могућност да испољи свој потенцијал и сврху. Нажалост, гибони се и дан данас хватају и илегално продају.
  • Илегалан лов.

Свака од 20 описаних врста се налази у некој од категорија црвене листе угрожених врста по IUCN – у. Пет врста је критично угрожено, четрнаест их је угрожено и једна врста је рањива. 

Пројекти за очување и заштиту гибона се у највећој мери ослањају на одрживо управљање шумама, пошумљавање и обнављање уништених шумских станишта, као и контролу криволова и илегалне трговине. За очување гибона је такође изузетно значајна едукација како локалног, тако и глобалног становништва. Само уз повећање свести људи о значају и степену угрожености ове групе, њихово очување ће бити могуће. 

Добар пример праксе је видљив код хајнанског гибона. Ова врста је присутна само на Хајнанском оствру и најређи је примат на свету. Бројност ове врсте 1970. је износила свега 8 јединки. Деградација станишта је имала највећи утицај на смањење њене бројности. Подаци из 2018. указују да су патролирање, пошумљавање и постављање канапа дугог 18 метара, који повезује фрагменте преостале шуме и омогућава гибонима несметано кретање, резултирали повећањем бројности на 28 јединки. Ипак, трајна решења која могу очувати ову врсту од изумирања су: очување станишта, обнављање нарушеног станишта, контрола и смањење криволова и илегалне трговине. 

Занимљивости

У античкој Кини гибони су представљали симбол натприродног, мистичног и људима недоступног света. Веровало се да могу да поприме људски облик и продуже себи живот на неколико хиљада година. 

Кинески песници су вековима били инспирисани песмом гибона. Њихово оглашавање је углавном повезивано са тугом и симбол су путника удаљеног од куће. Урађен је превод песме принца Лианге, Шјао Т’унга, а њен део гласи: 

„Док слушам гибона зов, мало по мало утроба ми се цепа,
Док ждралови песму певају, пар по пар сузе моје теку”

Фолклор северозападног Тајланда такође садржи приче и песме о гибонима. 

Према једном веровању, давно су постојала четири брата која су гладна лутала по шуми у потрази за храном, али нису успевали да је набаве. Свако од њих је претворен у једну врсту мајмуна, а један је постао гибон. Задржало се веровање да гибони не краду људима храну, јер су некада и сами били гладни и не желе да други људи пролазе кроз исте муке.

Такође је присутно веровање да ће особа која убије гибона остатак свог живота провести тужна. 

Борба за очување гибона и даље траје, а надам се да ћемо из ње изаћи као победници. Ипак, то ће бити могуће само уколико се пробуди свест у људима да су све природне појаве и организми међусобно нераскидиво повезани, да човек својим поступцима угрожава опстанак других врста и да је због тога је дужан да уради све што може да их сачува. 

Извори:
https://animaldiversity.org/
https://www.sciencedirect.com/
https://www.nationalgeographic.com/
https://www.iucnredlist.org/
http://www.gibbonconservation.org/
Thomas Geissmann’s Gibbon Research Lab
https://www.bbc.com/

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име