23. новембар – Дан индијског ораха

Индијски ораси се обично користе у кухињи јужне и југоисточне Азије и карактеристичан су састојак бројних јела од пилетине и вегетаријанских јела јужне Индије. Велики сам љубитељ индијског ораха, али до скоро ни сама нисам знала чињенице које са вама делим у наставку текста .

Пореклом из североисточног Бразила, индијски орах (Anacardium occidentale) је до Гое у Индији донесен од стране португалских морнара између 1560. и 1565. године – одатле и назив ове вољене грицкалице. Индијски орах се након тога проширио широм југоисточне Азије и на крају је стигао и до Африке.

Стабло индијског ораха може да нарасте и до 14 m. Листови су спирално распоређени, кожасте текстуре, елипсастог облика, дуги од 4 до 22 cm и широки од 2 до 15 cm, са глатким ивицама. У традиционалној медицини Маја, од лишћа или коре индијског ораха прави се чај за лечење дијареје. Цветови су у почетку ситни, бледо зелени, а затим добијају ружичасту боју са пет витких, оштрих латица дугих од 7 до 15 mm. Главни опрашивачи индијског ораха су слепи мишеви и инсекти.

За разлику од других орашастих плодова, индијски ораси не расту унутар плода, већ са његове спољне стране, висећи са дна јабуке која сазрева до жуте и/или црвене боје и дужине је од 5 до 11 cm. Јестива је и има јак „слатки“ мирис и сладак укус.

Прави плод индијског ораха је коштуница у облику бубрега или боксерске рукавице. Коштуница се прво развија на дрвету, а затим се шири и постаје јабука. Орах је спреман за бербу када љуска добије сиву боју или цео плод отпадне са гране дрвета. Семе је обложено љуском која садржи урушиол, снажан токсин који иритира кожу. Урушиол се такође налази у отровном бршљану.

Индијски ораси су богати каротеноидима и полифенолима, две категорије антиоксидасата који могу помоћи у смањењу упалних процеса у организму и пружити заштиту од болести.

Комерцијални узгајивачи у 21. веку узгајају индијски орах у топлим, влажним климама широм света. Индија, Обала Слоноваче, Вијетнам и Бразил су међу највећим произвођачима индијског ораха. 

Индијски ораси су веома хранљиви и препуни су протеинима и есенцијалним минералима укључујући бакар, калцијум, магнезијум, гвожђе, фосфор, калијум и цинк. Натријум је такође присутан у веома малим концентрацијама. Такође садрже витамине као што су витамин Ц, витамин Б1 (тиамин), витамин Б2 (рибофлавин), витамин Б3 (ниацин), витамин Б6, фолат, витамин Е (алфа-токоферол) и витамин К (филохинон). У њима се може наћи висок садржај олеинске киселине (омега-9 масне киселине која се налази и у маслиновом уљу).

Неке од здравствених предности индијског ораха:

• Здраво и јако срце– мононезасићене и полинезасићене масне киселине које се налазе у индијским ораху могу помоћи у смањењу нивоа лошег холестерола и триглицерида у крви. Ово смањује ризик од кардиоваскуларних болести, можданог и срчаног удара. Смањује раизик од болести срца за 37% код људи који конзумирају орашасте плодове више од 4 пута недељно.
• Помаже у регулисању шећера у крви. 
• Са високим садржајем антиоксиданата, индијски ораси такође помажу у јачању имунолошког система и спречавању стварања ћелија канцера.

Љуска семена индијског ораха даје деривате који се могу користити у производњи мазива, за хидроизолацију, производњу боја и оружја, почевши од Другог светског рата. Уље из љуске индијског ораха користи се у производњи инсектицида, кочионим облогама и производњи гуме и пластике, док се млечни сок са дрвета користи за прављење лака.

Индијски орах припада породици Anacardiaceae, у којој се налазе манго и пистаћи. Данас је његов дан и, у то име, пријатно. 🙂