NaslovnaEko kalendar8. maj – Dan javnih bašti

8. maj – Dan javnih bašti

449
0

Postoji više načina da se opiše pojam bašte. To mnoštvo opisa potiče od toga što baštom možemo da nazovemo i veoma malo cvetno parče zemlje, ali i veliko polje gde može u simbiozi da živi veoma raznolika flora i fauna. Zbog svoje raskošne lepote, javne bašte su često omiljena mesta za porodična okupljanja ili za druženje sa prijateljima. Takođe, ovakve oblasti u gradu često se koriste za razne pozorišne predstave i koncerte na otvorenom.

Ovakve zelene oaze unutar betonski sivih gradova od neprocenjivog su značaja za čistiji vazduh u gradu i spokojstvo stanovništva. Javne bašte su pravi podsetnik lepote prirode, odlično su mesto za izlete, šetnje i predah od svakodnevnih briga. Kada govorimo o njihovom značaju, valja se podsetiti kako je i kada nastala ideja da one zapravo nastanu.

Sve počinje u Mesopotamiji, blagorodnoj zemlji između Eufrata i Tigra, koju su krasili brdoviti severni predeli i aluvijalne ravni na jugu. Prema istorijskim podacima, stanovništvo ove zemlje bilo je urbano i pismeno čak 3 000 godina pre nove ere. Dokazi o postojanju bašti u tom periodu pronađeni su u spisima, na slikama, kao i u arheološkim iskopinama. U helenskoj tradiciji, Mesopotamija je bila mesto gde su se nalazili Edenski vrt i viseći vrtovi iz Vavilona, jedno od sedam svetskih čuda starog sveta. Na ovom području postojalo je obilje vrtova sa hramovima, a u arhitekturi iz ovog perioda prepoznatljivo je i nekoliko jedinstvenih stilova kraljevskih šetališta.

Veliki zeleni javni prostori su uz sve to služili i kao parkovi za lov, gde su vladari donosili do tada neviđene životinjske i biljne vrste kako bi iskazali veličinu i značaj svojih novoosvojenih teritorija. Počevši od oko 1 000. godine pre nove ere, asirski vladari razvili su stil urbanog baštovanstva sa što više prirodnih obeležja, kao npr. sa tekućom vodom sprovedenom kanalima iz obližnjih pritoka, i sa egzotičnim cvećem, voćem i povrćem.

Osmi maj – Dan javnih bašti, ozvaničen je 2009. godine u severoj Americi, kako bi promovisao svest o značaju botaničkih bašti, arboretuma, zooloških vrtova, vrtova od istorijskog značaja, kao i celokupnog gradskog zelenila.

Današnji dan takođe predstavlja pogodan trenutak da se apeluje na gradske uprave za povećanje zelenih površina i njihovo uređenje i održavanje. Botanička bašta „Jevremovac“ u Beogradu je od 4. maja ponovo otvorila vrata svojim vernim posetiocima, svakog dana od 9 do 17 časova. Preporučujemo da posetite danas ovu baštu, ali svakako ne gubeći iz vida aktuelnu epidemiološku situaciju. Takođe, u Beogradu je tu i Topčiderski park, Avala, Tašmajdanski park, Banjička šuma, arboretum Šumarskog fakulteta i još mnogo drugih. Svakako treba pomenuti i lepote naše zemlje kao što su Dunavski park u Novom Sadu, zoološki vrt na Palićkom jezeru, gradski park u Vršcu, i mnogo drugih. Prema podacima sa vikipedije, na spisku 30 najvećih urbanih parkova, čak 16 se nalazi u SAD. Prvi na listi po veličini nije Central park u Njujorku, kako bi mnogi pomislili, već Čugač Stejt park na Aljasci (u originalu Chugach State Park) koji se prostire na neverovatnih 2 004 km2.

Bez obzira da li smo po prirodi veseli ili mrzovoljni, malo je onih koji će reći da ne vole šetnju kroz gradsko zelenilo. Kada se malo bolje prisetimo, zar nema svako od nas bar jedno sećanje iz detinjstva baš iz nekog obližnjeg parka ili bašte? Mogli bismo čak da kažemo da je blizina tog zelenila imala uticaj na to kakvi smo ljudi danas. Gradske bašte, vrtovi i parkovi mesta su gde se sastajemo i rastajemo, gde učimo da hodamo, gde gulimo kolena, pa se podignemo i ustanemo, gde učimo da hodamo ruku pod ruku, ili učimo da budemo sami. Pa zato, lak je odgovor na pitanje šta je bašta – bašta je mesto gde cveta mašta.

ODGOVORI

Molimo upišite komentar!
Molimo ovde upišite ime