Na današnji dan stupio je na snagu jedan od najznačajnijih međunarodnih sporazuma u oblasti zaštite životne sredine – Kjoto protokol.
A šta je tačno Kjoto protokol i zašto je važan?
Kjoto protokol (pun naziv Kjoto protokol Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama), po mišljenju mnogih jedan od najznačajnijih međunarodnih sporazuma u ovoj oblasti, donesen je u decembru 1997. godine sa ciljem smanjenja emisija 6 gasova staklene bašte:
- ugljen-dioksida (CO2)
- metana (CH4)
- azot-monoksida (N2O)
- perfluorougljovodonika (PFCs)
- fluorougljovodonika (HFCs)
- sumpor-heksafluorida (SF6)
Gasovi staklene bašte zbog svog uticaja na klimu predstavljaju jedan od najvećih problema sadašnjice, ali i budućnosti života na Zemlji. Protokol je postavio cilj smanjenja emisija za 5,2% u odnosu na količinu iz 1990, u periodu 2008-2012. Srbija je jedna od 191 države koja je ratifikovala protokol. SAD to nikada nisu učinile, iako su druga država po količini emisija u svetu, iza Kine.
Ako je protokol donesen u decembru, zašto se onda 16. februar obeležava kao dan Kjoto protokola? Zašto se smanjenje emisija predviđa za period 10 godina nakon donošenja dokumenta?
Proces ratifikacije protokola u državama potpisnicama je bio veoma komplikovan i nije uvek išao po planu, te je dokument stupio na snagu tek nekoliko godina kasnije, 90 dana nakon što ga je ratifikovalo 55 potpisnica odgovornih za 55% emisija ugljen-dioksida.
Neke od značajnijih mera predoženih u protokolu su pošumljavanje, investiranje u infrastrukturu nerazvijenih i zemalja u razvoju i trgovina emisijama.
Pa, koliko je Kjoto protokol efikasan?
Brojne su kritike na uspešnost Kjoto protokola.
S obzirom na to da dve države koje najviše doprinose emisijama gasova staklene bašte nisu obuhvaćene protokolom, često je dovođena u pitanje njegova efikasnost. Dodatno je njegov značaj kritikovan zbog toga što su neki stručnjaci ciljano smanjenje od 5,2% smatrali nedovoljnim.
Iz država u razvoju stigao je drugačiji argument – raditi na prilagođavanju klimi koja se menja podjednako je važno kao i smanjenje emisija.
Ako nije efikasan, zašto je toliko bitan?
Iako rezultati pokušaja da se klima spasi u ovom slučaju nisu zadovoljavajući, pažnja koju su na klimatske promene skrenuli sporazumi poput Kjoto protokola je preko potrebna. U mnogim nerazvijenim i državama u razvoju, pa čak i u većim državama poput SAD, zaštiti životne sredine se ne pridaje značaj zbog izostanka profita.
Sa druge strane, posledice klimatskih promena imaju ozbiljne posledice na biodiverzitet, poljoprivredu i druge privredne oblasti.
Informisanjem javnosti o tome da je zaštita životne sredine prioritet podstiče se pritisak na nadležne da se povodom problema nešto učini. Zato, informišite se.
