Насловна Еко календар 13. децембар – Дан коња

13. децембар – Дан коња

1422
0
Време читања: 7 минута

Коњи су сисари који припадају породици Equidae заједно са магарцима и зебрама. Доместификација коња почела је највероватније пре око 6000 година на територијама данашње Украјине, Русије и Казахстана, односно у степама Евроазије. Данас постоји велики број различитих раса које се на основу темперамента могу поделити у три категорије: коњи „вреле”, „хладне” и „топле” крви. У прву категорију сврставају се брзе и енергичне, тркачке расе попут арапских и берберских коња. Другу групу чине велики и снажни, али питоми коњи који се најчешће користе за рад. Овде спадају Арденски, Фризијски, Исландски, Белгијски и Клајдсдејл коњ. „Топлокрвни” коњи настали су мешањем раса из прве две групе и имају особине и једних и других. То су углавном спортски коњи који се могу видети на многим такмичењима широм света. Неке од ових раса су Хафлингер, Холштајнер, Хановерски коњ, Амерички и Холандски топлокрвни коњи, расе Irish Draught и Trakehner. 

Просечан животни век коња је 25-30 година. Висина и тежина варирају од расе до расе и могу се кретати од 1,4 до 1.8 метара, односно од 300 до 1000 килограма. Tрудноћа траје приближно 11 месеци, а ждребе већ 30 минута након рођења може самостално да стоји. Коњи су биљоједи и потребна им је храна богата влакнима. Највише једу траву и сено, али могу јести и житарице и различите концентрате и мешавине. Природнa стаништa коња су велика, отворена пространства са пуно свеже траве, јер већи део дана проводе на испаши. Такође, отворен простор им омогућава да виде претњу са велике удаљености и побегну на време. На пример, амерички дивљи коњи, мустанзи, слободно лутају стеновитим травњацима на западу Сједињених Држава, у Аустралији, дивљи коњи живе у травнатим равницама, али и полусушним пустињским пределима, арапски коњи потичу из пустиња Блиског Истока, а Шетландски понији са брдовитих, травнатих подручја шкотског острва Шетланд. 

Коњи су одувек имали важну улогу у животима људи, пре свега као транспортно средство, јер су захваљујући њима убрзана путовања, као и трговина и комуникација између различитих култура. Коришћени су и као радна снага за тешке физичке послове попут обраде земље и вуче терета. Временом су постали статусни и религијски симбол, па и спортски „реквизит”. Употреба коњице у војним походима омогућила је успешније ратовање и освајање територија, односно стварање великих империја. 

Једна од ових „империја” су и Сједињене Америчке Државе. Конгрес САД је 2004. године донео одлуку да се 13. децембар обележава као Национални дан коња да би се одала почаст улози и доприносу који су коњи имали (и још увек имају) у економији и историји Сједињених Држава. 

Извор: britannica

У 19. веку коришћени су на ранчевима и фармама, као и у градовима где су вукли кочије и друга превозна средства. Понекад је употреба коња била исплативија од парних машина. Америчко друштво за превенцију окрутности према животињама (ASPCA) основано је 1866. године првенствено да би се спречила суровост према коњима у великим градовима као што је нпр. Њујорк, где их је било преко 130 000. Такође, у 19. веку је развијена раса Standardbred и започете су многе трке расних коња. Почетком 20. века Министарство пољопривреде почело је да оснива фарме за узгој и истраживање у циљу очувања америчких раса коња и стварања раса погодних за рад у пољопривреди и војсци. Међутим, после Првог светског рата смањен је број коња јер је повећана употреба механизованих транспортних средстава. Тек је 1960-их популација коња поново порасла зато што су почели да се користе у рекреативне сврхе.  

Извори: philadelphiaencyclopedia; historyrhymes

Према Студији економског утицаја индустрије коња из 2017. године, ова индустрија даје директан допринос америчкој економији од 50 милијарди долара и обезбеђује 988 394 радних места. Узимајући у обзир и проширени ефекат који има на друге секторе, укупни допринос коња се процењује на 122 милијарде долара и 1,7 милиона радних места. На глобалном нивоу ова индустрија доприноси око 300 милијарди долара, од чега је у Европској Унији 133 милијарде, Канади 16 милијарди, Аустралији 5 милијарди, Уједињеном Краљевству 6,2 милијарде, Ирској 1,3 милијарде, а у Кини 1,58 милијарди. 

Извор: Global Horse statistics internal 02 2019

За коњичку индустрију у Србији процењује се да популација коња износи између 15.000 и 20.000, да око 12.000 људи јаше коње или вози запреге, број радника у коњичкој индустрији је око 20.000 директно и индиректно (тренери, јахачи, поткивачи, одгајивачи, ветеринари, произвођачи хране, простирке, боксева, запрежних возила и медицинске опреме). Око 300.000 људи има неко интересовање за коње, а око 80.000 активно интересовање. Годишњи промет ове индустрије процењен је на преко 80.000.000 евра. Најпознатије домаће расе коња су Нонијус и Домаћи брдски коњ.

SWOT анализа коњичке индустрије у Републици Србији

СнагеСлабости
Спортско-привредна разгранатостНепостојање Националног коњичког центра
Постојећа инфраструктура са вековном традицијомСпортски објекти у лошем стању
Постојећи људски и пољопривредни ресурси препознати у светуНепотпуна база података
Утицај на развој деце у здравој животној срединиНедовољна стручност и искуство кадрова
Инклузија особа са инвалидитетом и дух параолимпизмаНедовољан публицитет о значају коња у спорту и привреди
Географски положај као центар регионаНедостатак стратегије и визије развоја
Негативан публицитет
Неједнака распрострањеност у Србији
МогућностиОпасности
Погодно поднебље за одгој врхунских коњаТрошкови инфраструктуре за спорт и трке
Школско и целоживотно образовање и каријера у коњичкој индустријиПовећање броја запослених мимо законских процедура
Повећање обима спорта, коња и пратећих привредних грана (занати, транспорт, пољопривреда, ветерина, медицина)Дуг период оспособљавања и едуковања у сфери спорта и одгоја
Регионални лидер у спорту, тркама и одгоју коња и понија и пратећих индустријских гранаОдлазак из земље младих и талентованих јахача и тренера
Извор: Стање и перспективе коњичке индустрије у Републици Србији 

Извори: bunford; far.rs

На основу свега наведеног, може се закључити да су данас коњи присутнији у спорту и рекреацији, а мање присутни у областима у којима су раније имали највећу улогу, као што су транспорт и пољопривредни радови. Неки од коњичких спортова су дресура (према дефиницији Међународне коњичке федерације (FEI) дресура представља „највиши израз тренинга коња“, где се „од коња и јахача очекује да по сећању изводе низ унапред утврђених покрета“), такмичења издржљивости, прескакање препона, гимнастика на коњу (vaulting), поло, трке коња, трке кочија и родео. Поред такмичарског популарни су и рекреативно јахање, нпр. у оквиру лова, и теренско јахање. 

Извори: thesprucepets; chronofhorse

Нека удружења за заштиту животиња попут PETA (People for the Ethical Treatment of Animals) критикују одређене коњичке спортове због окрутности према животињама. С обзиром на велику популарност коњичких трка у свету и високе кладионичарске улоге повезане са њима, неретко долази до употребе недозвољених метода, као што су супстанце за побољшање перформанси и екстремни начини тренирања. Све то може имати веома лош утицај на здравље коња. Врста трка позната као стиплчез (steeplechase) посебно је опасна јер коњи морају да прескачу препреке галопирајући пуном брзином што може довести до повреда и коња и јахача. Према истраживању организације Animal Aid, приближно 375 тркачких коња умре сваке године, а од тога 30% настрада у току трке или од повреда задобијених у трци. Још једна илегална пракса је и такозвано „рањавање” односно наношење каустичних средстава изнад копита коња (посебно раса Tennessee Walking Horse) да би се повећала висина његовог скока. Међутим, иако је ова сурова метода законом забрањена од 1970. године, инспекције често налазе трагове недозвољених материја, што указује на то да још увек није потпуно искорењена. Једнако окрутно је и „саплитање”, застрашујући вид забаве који подразумева везивање предњих ногу галопирајућег коња, што доводи до његовог саплитања и пада који може да узрокује озбиљне повреде, па и смрт. Такође, велики проблем представља нехуман третман тркачких коња након што им се заврши каријера. Наиме, они се најчешће одводе у кланице, где се убијају на нехуман начин. Процењено је да је у 2019. години у кланицама у Британији и Ирској убијено око 4000 коња. Истраживање BBC у једној кланици у Британији показало је да се еутаназија коња не врши на одговарајући начин. На снимцима са камера које је поставила организација Аnimal Aid види се да је прекршено правило да се коњи не смеју убијати у присуству других коња, јер је у току четири дана снимања 26 пута забележено да су коњи били заједно током процеса еутаназије. Такође, потребно је учинити све да смрт буде што бржа, али снимци показују да је и то правило прекршено јер је у 91 наврату снимљено да је у коње пуцано издалека уместо изблиза. Због тога постоји могућност да коњ преживи први хитац. Неки коњи су транспортовани више од 560 километара од Ирске до кланице, са повредама због којих је окончана њихова каријера. Према речима Др Хане Донован, у таквим случајевима боље је еутаназију извршити „код куће” да би се спречила непотребна патња. Прописи саме индустрије налажу да свако има одговорност да осигура добробит животиња које поседује, чак и након што се њихова каријера заврши.

Коњичка индустрија данас, иако нема исти економски утицај као у ранијим историјским периодима, и даље заузима важно место у свету и нашим животима јер обезбеђује и нешто вредније од новца, а то је повезивање са природом и уживање у рекреацији и спортским активностима. Због тога је веома битно да наставимо да негујемо ову традицију и да учинимо све да се никада више не понављају ужасни примери окрутности према овим племенитим животињама. 

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име