Овај међународни празник основала је фондација „AIUNAU” као компромис постигнут на првом Међународном скупу о доброти и очувању лењиваца. Скуп је одржан у Медељину у Колумбији, новембра 2010. године. Таква одлука је донета како би се подигла свест о угрожености живих бића и животне средине, а такође и како би им се приближио интересантан живот лењиваца. Важно је да се људи едукују и сазнају више о овим посебним, загонетним и стидљивим створењима, науче од њих понешто о уживању, поштовању или дељењу, али да пре свега постану свесни да овој врсти прети изумирање.
Лењивци (Folivora) су плацентни сисари који изгледом подсећају на медведе и мајмуне. Међутим, лењивци припадају реду крезубица (Pilosa), те су им најближи рођаци мравоједи и оклопњаци.
Ове летаргичне и слатке животиње живе у крошњама дрвећа у тропским кишним шумама Централне и Јужне Америке.
Лењивци су добили име по томе што се крећу веома споро, пређу свега око 40 м дневно, имају изузетно спор метаболизам и проводе између 15 и 20 сати дневно спавајући. Ова дугорука створења су и одлични пливачи. У води се могу кретати и до три пута брже него на копну. Добрим пливачима чине их њихове дугачке руке, а дах могу задржати под водом и до 40 минута. Они користе воду као пречицу за бржу навигацију у шуми.
Постоје два главна типа лењиваца – двопрсти и тропрсти лењивци. Заправо, сви они имају три прста на ногама, али се број прстију на рукама разликује. Тело одрасле јединке је дугачко између 50 и 60 цм и прекривено је дугачким, грубим длакама, испод којих се налазе тање, меке длаке. Смер раста длаке је обрнут у односу на смер раста длаке других сисара (код којих длака углавном расте ка шапама). То их штити од кише која се слива низ њихово крзно, јер они често висе са дрвећа тако да су им руке изнад тела.
У условима сталне влаге, у крзну лењиваца су присутне неке врсте симбиотских алги, помоћу којих успевају да врше ефикасну камуфлажу. Када нека зелена алга (Chlorophyta) насели крзно лењивца, његово крзно добија зелену боју, и тако се лако стапа са околином у којој живи.
Такође, алге им пружају додатне хранљиве материје кроз кожу. Длака тропрстих лењиваца упија воду попут сунђера, што је чини идеалнијим стаништем за алге. У крзну лењиваца живи и велики број непаразитских инсеката.
Велике шумске мачке попут јагуара и оцелота, птице грабљивице попут орлова харпија, али и велике змије попут анаконди, лове лењивце. Они могу да се бране оштрим канџама и зубима. Ако је потребно, могу се брзо кретати кроз дрвеће.
Занимљива чињеница је да су тропрсти лењивци у стању да окрећу главу и до 270 степени. Тако могу видети потенцијалну опасност.
Споро кретање има везе са њиховом исхраном. Хране се разним лишћем, стабљикама, пупољцима и неким плодовима. Ова врста исхране захтева посебан систем за варење. Лењивци имају велики, четворокоморни стомак, попут оног код говечета. Бактерије које им се налазе у цревима, помажу у варењу велике количине биљних материја које уносе. Због ниске нутритивне вредности њихове исхране, обично се крећу лаганим темпом и много спавају. Овакав спор метаболизам помаже лењивцима да преживе повреде од којих би друге дивље животиње угинуле.
Већину времена проводе сами. Међутим, када је женка спремна за парење, она испушта ноћни „врисак“ којим позива све заинтересоване мужјаке. Уколико до ње дође више од једног мужјака истовремено, они се боре међусобно, али изузетно успорено и висећи на задњим ногама! Шест месеци касније, женка рађа (док виси наопачке) једног потомка. Наредних шест месеци мајке и младунци су нераздвојни. Након тога младунци се осамостаљују, али и даље остају у вези са родитељима током целог живота. Тај период од шест месеци је јако битан за развој младих јединки.
Неким врстама лењиваца прети истребљење услед масовног крчења шума Јужне и Централне Америке, које представљају њихово станиште. Захваљујући све већем броју организација посвећених бризи о здрављу лењиваца, побољшава се статус ових животиња и њиховог станишта.
Важно је едуковати друге о заштити ових дивних животиња, али и екологији генерално. Прославимо овај важан дан, Међународни дан лењиваца, тако што ћемо ширити наше знање о лењивцима и на тај начин допринети лепшој будућности ових слатких створења!
