Насловна Еко календар 26. јул – Међународни дан очувања мангрова

26. јул – Међународни дан очувања мангрова

209
0

Међународни дан очувања мангровског екосистема је Генерална конференција UNESCO-а усвојила 2015. године и обележава се сваке године 26. јула, у циљу да подигне свест о важности екосистема мангрова као јединственог екосистема. Мангрове нестају три до пет пута брже од укупног губитка шума. Нестајање шума мангрове има велики еколошки, али и социо-економски утицај. Тренутне процене показују да је покривеност мангрова у последњих 40 година преполовљен. Обале мангрове вегетације спадају у најугроженије екосистеме на земљи. Реалне процене показују да је до данас изгубљено до 67% мангрова, а готово све незаштићене мангрове могу пропасти у наредних 100 година.

UNESCO је ангажован у пружању подршке очувању мангрова унапређујући одрживи развој локалних заједница у области мангрова и заштити шума мангрове као станишта великог броја врста. Укључивање мангрова у резервате биосфере, светску баштину и UNESCO глобалне геопаркове доприноси побољшању знања, управљања, очувања екосистема мангрова широм света и промоцију решења за њихово одрживо управљање, очување и употребу.

UNESCO-ова међувладина океанографска комисија је актер великог глобалног пројекта, Иницијативе Плави угљеник, покренутог у сарадњи са Међународном унијом за заштиту природе. Сврха Иницијативе је сузбијање последица климатских промена радећи на очувању, заштити, обнови и одрживој употреби обалних и морских екосистема, фокусирајући се на мангрове, плимске мочваре и морске траве. Овај Међународни дан очувања екосистема мангрове позив је да обновимо наша настојања да подржимо очување екосистема који је од виталног значаја за нашу планету и њене становнике.

Појам

Мангрове се не односе на специфичну таксономску групу, већ на све халофилне врсте (биљке које расту у подручјима са високом концентрацијом соли) тропских подручја. Мангрове су један од најважнијих екосистема у погледу примарне продукције. Широко су распрострањене у тропским и суптропским подручјима. Највећи постотак шума мангрова налази се у југоисточној Азији. Често су називане „тропским шумама уз море“ захваљујући обалној распрострањености у тропском подручју. Заједнице мангрова чине биљне врсте из 12 родова са 60 врста. Иако међусобно нису сродне, све врсте су прилагођене расту у влажним и екстремно сланим условима, у подручјима сталних плављења морем.

Прилагођеност на екстремне услове

Све врсте мангрова могу толерисати већу количину соли од осталих биљака. Већина мангрова излучује одређену количину соли кроз коренов систем. Одређене врсте мангрова имају још једну прилагођеност осим излучивања соли кроз коренов систем, то чине на начин да вишак соли депонују у старе листове који на крају отпадају. Коренов систем развија тзв. ваздушно корење које извирује из седимента и морске воде, служи за проветравање коренског система, будући да је корење трајно потопљено и налази се у готово аноксичним условима. Мангрове се успешно размножавају у морској средини захваљујући специјалним адаптацијама. Као важна адаптација јавља се вивипарија. Клијање ембриона почиње на самом стаблу. Стабло касније одбацује проклијале ембрионе те се они могу укоренити у тлу. На основу њиховог специфичног размножавања, мангрове се брзо прилагођавају на климатске промене. Када нека област постане гостољубивa, семе мангрова, које може дуго и далеко да отплута, у тој области почиње да ниче и да пушта корен.

Важност мангрова

Мангрове као екосистеми су битни за заштиту обала од ерозије, за заштиту рибље млађи и бескичмењака те су станиште многих специфичних и угрожених врста. Мангрове штите обале од разорних олуја, орканских ветрова, таласа и поплава. Помажу у заштити од ерозије стабилизацијом седимента помоћу коренског система. Одржавају квалитет и бистроћу воде, филтрирајући полутанте те задржавајући седименте с копна. Служе као погодно место за мрест разних врста ракова, мекушаца и риба. Ова подручја многим врстама служе као извор хране, али и као заштита од предатора.

A tree next to a body of water

Description automatically generated

Угроженост и очување мангрова

Главни разлози угрожености мангрова углавном су антропогеног порекла, као што су: урбанизација, туризам, аквакултура, кориштење мангрових подручја као узгајалишта за гамборе, пољопривреда, изградња путева и лука, нафтне катастрофе, дефорестација, инвазивне врсте, појачана експлоатација те климатске промене. Један од кључних начина за очување мангрова је екотуризам. Екотуризам укључује образовање и подизање свести туриста о угрожености мангрових подручја.

На међународном нивоу мангрове су укључене у програм заштите многих организација. Неке од тих организација су: Рамсарска конвенција за очување мочварних подручја, Конвенција о трговини угроженим врстама флоре и фауне, Конвенција о биолошкој разноликости, Конвенција светске баштине, Конвенција о климатским променама Уједињених нација и многе друге. Важан аспект заштите је подизање свести пословних улагача, као и људи о важности заштите и очувања мангрова. Потенцијалне економске бенифиције су важне у иницијативи за заштиту мангрова.

СРЕЋАН ВАМ ДАН МАНГРОВА!

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име