Метеорологија је наука која проучава атмосферу и све процесе који се у њој дешавају. Многи је називају и науком о времену. Светски дан метеорологије се обележава сваког 23. марта од 1961. године, јер је на тај датум 1950. године основана је Светска метеоролошка организација (WMO).
Без података које је прикупила Светска метеоролошка организација, било би немогуће добити прецизне дневне временске прогнозе на основу којих већина људи планира цео свој дан – од тога како да се облаче до онога шта треба урадити у току дана. Подаци које сакупља ова организација, не односе се само на временску прогнозу, већ откривају и прате промене климе, тј. све оне параметре које је потребно да знамо да бисмо сагледали ширу слику. Осим тога прате настанак, развој и последице природних непогода и својим информацијама смањују негативан утицај истих било предлогом евакуације или бар неопходне припреме за непогоду.
У Србији је државна метеоролошка служба основана 1888. године, али су редовна мерења започела раније, још 01.01.1848. године, када је професор Владимир Јакшић на свом имању на Сењаку почео да мери температуру и влажност ваздуха, количину падавина, брзину и правац ветра и ваздушни притисак. Професор Јакшић је за собом оставио и драгоцене податке о колебању водостоја на Сави.
Већ 1857. године Србија је имала 27 организованих метеоролошких станица што је у то доба представљало најгушћу мрежу у Европи.
У августу 1902. године почиње међународна размена шифрованих података и израда временских прогноза, које су се од 1912. редовно објављивале у листу Политика. Од великих научника који су оставили траг у области метеорологије у Србији свакако морамо поменути академика Павла Вујевића, који је почетком 20. века био управник Београдске опсерваторије и академика Милутина Миланковића, светски признатог научника који је дефинисао теорију ледених доба.
Наша метеоролошка служба била је од оснивања члан и Међународне метеоролошке организације (IMO) и један од оснивача њеног наследника – Светске метеоролошке организације (WMO). Представници тадашњег Савезног хидрометеоролошког завода (који је 2003. године прерастао у Републички хидрометеоролошки завод) потписници су Конвенције о оснивању Светске метеоролошке организације која је на снагу ступила 23. марта 1950. године.
Метеоролози, иако се некада љутимо због ненајављеног пљуска који нам поквари планове, заслужују велико признање, јер без њихових података, анализа и прогноза сваки топао дан био би „најтоплији икада”, свака зима „најдужа икада” и не бисмо знали када је најбоље да планирамо свечаности на отвореном.
