Свeтски дaн мигрaтoрних рибa се одржава 21.маја. Постоји око 15 хиљада слатководних врста риба које мигрирају током свог животног циклуса. Већини миграторних риба прети око хиљаду постојећих брана, као и око 6000 хидроелектрана чија се градња планира у Азији, Африци и Јужној Америци , на рекама Балкана и у источној Европи.
Миграција је појединачно или групно кретање животиња на релативно велике удаљености, обично на сезонској основи. Рибе које мигрирају су углавном ограничене на једно географско подручје и врше кратке миграције због презимљавања, мреста или због хране. По томе да ли одлазе у слане или слатке воде, рибе се деле на:
- Потамодромне – крећу се само у рекама;
- Океанодромне – крећу се само у океанима;
- Диадромне – крећу се и у слатким и у сланим водама. Постоје 3 типа диадромних риба:
- Анадромне – живе у сланим водама, а размножавају се у рекама (пацифички лосос – Oncorhynchus tshawytscha);
- Катадромне – живе у рекама, а размножавају се у сланим водама (европска јегуља – Anguilla anguilla);
- Амфидромне – крећу се између сланих и слатких вода, али не због репродукције (ципал путник – Chelon labrosus).
Постоје неке врсте риба које прелазе велике удаљености током миграције. Једна од њих је Европска јегуља (Anguilla anguilla). Ова риба живи у сливовима Балтичког, Средоземног и Северног мора, а ретко се налази и у црноморском сливу. Насељава Европу дуж обале Атлантског океана, Медитеранског, Азовског и Црног мора.
Женке током лова одлазе у горње токове, а мужјаци остају у слаткастим водама на ушћу. Женке су у стању да у потрази за храном мигрирају и до 1.000 метара надморске висине. Европска јегуља је катадромна риба, јер не проводи цео живот у слаткој води. Европска јегуља расте и развија се у слаткој води, док у море одлази да се измрести. На том путу савладава тешке препреке како би доспела у море, а наука још увек открива како јегуља успева све да их преброди. Након мреста, јегуља угине од исцрпљености.
Лосос (Salmoninae) анадромна врста. Домовина лососа су Северно ледено море и севернији део Атлантика, укључујући и Балтичко море. Познати су по томе што прелазе далек пут из океана у родни поток, а рекордер је атлантски лосос који може да се мрести неколико година узастопно, док пацифички лосос тај пут прелази свега једном (након чега угине). На његовом путу до родног места, према новијим доказима, помаже им Земљин магнетизам.Млади лососи излежу се у рекама и потоцима. Како расту, крећу се низводно и напослетку допливавају до мора где одрастају. Неколико година касније крећу узводно да би допливали назад у реке у којима су се излегли; ту се паре, носе јаја и, „напослетку” , угину.
На Црвеној листи Међународне уније за заштиту природе (IUCN) налази се дунавска јесетра (анадромна), означена као крајње угрожена врста. Више од 85% врста јесетри је класификовано као оне које су пред изумирањем. Јесетра, врста коју називају живим фосилом јер је стара више од 200 милиона година и преживела је оно што ни диносауруси нису, може изумрети деловањем људи. Оне су данас угрожене прекомерним риболовом јер се њихово месо користи у исхрани, а неке од њих се лове због икре од које се прави кавијар. Оно што свакако улива наду у погледу њихове заштите јесте регионални пројекат који је 2016. године покренуо WWF под називом „Живот за дунавске јесетре“, који се фокусира на очување популације јесетри низводно од ХЕ „Ђердап 2” и у северозападном делу Црног мора.
Миграција риба је данас у великој мери отежана. Дешавају се природне катастрофе али, нажалост, највећи кривац је човек. Криволовом, загађивањем река, изградњом брана и хидроакумулација директно утичемо на угроженост многих врста. Рибама је потребна чиста вода и проходни речни путеви, али чини се да данас радимо све супротно да би оне то имале.
Извештај Европске агенције за животну средину је показао да је само око 40% европских река у добром стању, а оне које су у добром стању су углавном ограничене на горње токове, пошто се услови обично погоршавају дуж река због брана и других вештачких баријера. Уклањање брана је један од начина да се ситуација побољша. Тренутни предводник у уклањању брана је Америка, која је до сада смањила њихов број за чак 1.400. У Европи је до сада уклоњено око 4.500 брана различитих величина. „Dam Removal Europe“ је иницијатива започета прошле године и има за циљ да смањи број брана у Европи и да „оживи“ реке, али оно што и даље представља проблем јесте то што се са планирањем изградње брана не стаје.
„Изворно, преграђивање река потиче из незнања, али данас тог оправдања више немамо“, рекао је Џереми Вејд, водитељ ТВ серије „Речна чудовишта” на каналу Animal Planet. „Због наших риба и наших река, а на крају крајева и због нас самих, време је да поновно омогућимо рибама слободно пливање.“
