„Натура 2000” представља свеобухватну мрежу заштићених станишта на територији свих држава чланица Европске уније. Заснована је на одредбама Директиве о птицама (The Birds Directive, 1979) и Директиве о стаништима (The Habitats Directive, 1992) на основу којих су издвојени локалитети типа SPAs (Special Protection Areas) тј. Подручја посебне заштите и SACs (Special Areas of Conservation) односно Посебна подручја очувања. Дакле, еколошку мрежу „Натура 2000” чине локалитети подручја посебне заштите и локалитети посебних подручја очувања којима је до сада обухваћено око 1/6 укупне површине територије свих држава чланица ЕУ, односно преко 27 хиљада копнених и маринских подручја. То је највећа мрежа заштићених подручја на свету.
Циљ ове мреже је да обезбеди дугорочни опстанак највреднијих и најугроженијих врста и станишта у Европи, наведених у Директиви о птицама и Директиви о стаништима. „Натура 2000” је специфична по томе што обухвата не само строго заштићене резервате природе, већ има много шири утицај када је реч о очувању и одрживом коришћењу заштићених подручја, а он се огледа у људској интеракцији са природом.
Директиве о стаништима и птицама уводе модеран, флексибилан и инклузиван приступ очувања локалитета који јасно наглашава да су људи саставни део природе и да најбоље функционишу у партнерству са њом. С обзиром на то да је свака локација јединствена, ради се на проналажењу решења за проблеме локалног управљања у блиској сарадњи са власницима земљишта, али и другим заинтересованим странама попут научника, невладиних организација за заштиту природе, локалних заједница, програмера и љубитеља природе. На овај начин, свако има подједнако важну улогу да „Натура 2000” буде успешно реализована и одржива.
Европска комисија, заједно са Европским парламентом, представништвом Савета и Комитетом региона, прогласила је 1992. године 21. мај као Европски дан „Натуре 2000” да би одала почаст напорима свих који су укључени у њен успех и прославила једно од најистакнутијих достигнућа Европске уније.
Наша држава, као кандидат за чланство у ЕУ, већ неколико година развија разне пројекте у којима се примењују наведене директиве, али и врши идентификацију места која би могла бити део ове мреже. Поред тога, заједно са одговарајућим законодавством о животној средини, прави се и географски информациони систем са српском базом података о биодиверзитету.
Пројекат „ЕУ за „Натура 2000” у Србији“ замишљен је да промовише и ојача имплементацију ове мреже у Србији. Започет је 27. маја 2019. године и трајао је 2 године, а основна сврха овог пројекта била је да повећа ефикасност Републике Србије у припреми за приступање ЕУ у области заштите природе. У њему је учествовало више од 30 међународних и националних стручњака. Уз допринос свих релевантних научних институција у Србији, изабрано је 277 потенцијалних локација од интереса за заједницу и 85 подручја посебне заштите. Неке од ових локација се преклапају са већ заштићеним подручјима у Србији.
При избору и проглашавању подручја мреже „Натура 2000”, све земље кандидати пролазе кроз разне процедуре. У вези са тим, постоје 3 фазе успостављања „Натура 2000” система заштите, а то су:
- Припрема националне листе предложених подручја од значаја за заједницу (Рroposed Sites of Community Importance)
- Одређивање подручја од значаја за заједницу (Sites of Community Importance)
- Проглашење посебних подручја очувања (Special Areas of Conservation)
Идентификовано је 336 врста и 74 типа станишта као приоритетних за успостављање ове мреже. Неке врсте су ендемске за Србију и Балкан, а неке имају важан историјски значај за нашу земљу, попут Наталијине рамонде (Ramonda nathalieae) – симбола Дана примирја у Првом светском рату, која је значајна ендемска врста централног Балкана. Ова чудесна биљка, округлих тамнољубичастих цветова, специфична је по томе што, уколико увене, има способност „оживљавања“ уз само пар капи воде. Открио ју је доктор Сава Петровић, а описао Јосиф Панчић. Име је добила по краљици Наталији Обреновић.
Наталијина рамонда
Такође, током теренских истраживања у оквиру пројекта, евидентирана су и нова подручја у којима се јављају неке врсте као што је Панонски цврчак (Isophia costata), ендемит који је откривен на подручју Сланог Копова, једном од потенцијалних локалитета „Натура 2000”.
Заштита природе је суштинска тема за Србију током преговарачког процеса за приступање ЕУ у оквиру поглавља 27 које је посвећено заштити животне средине и климатским променама. У нашој земљи се гнезди и зимује више од 360 врста птица, а од те бројке, чак 46% врста је оних које насељавају Европу. Више од трећине територије Србије укључује потенцијалне локалитете „Натуре 2000”.
Нису ли ово довољно добри разлози да водимо рачуна о нашим природним богатствима?
Имајући у виду чињеницу да „Натура 2000” не представља искључиво заштиту биодиверзитета, већ спаја антропогено са природним, ми смо ти од којих зависи унапређење, одрживо управљање и очување наше природе!
Извори:
https://www.istockphoto.com/
Natura – Zavod za zaštitu prirode Srbije (zzps.rs)
Natura 2000 – Zaštita prirode po EU standardima – EU u Srbiji (europa.rs)
Natura 2000 viewer | Natura 2000
