Парадајз је присутан у многим јелима, а још је чешћи у салатама или једноставно као засебан прилог. Иако је нама најпознатији као округао и црвен, постоји преко хиљаду сорти парадајза, а како се данас обележава његов дан, имамо прилику да упознамо ову биљку из много перспектива.
Парадајз (Solanum lycopersicum) је једногодишња биљка и припада породици Solanaceae, у коју спадају и кромпир, патлиџан и паприка. Може се гајити на отвореном (тј. у башти), али данас се све више узгаја у пластеницима или стакленицима. Има добро развијен вретенаст, осовински корен (једна дебља осовина и мање развијени бочни коренови) и присутно је пуно бочних жила. Стабло ове биљке је зељасто и разгранато, а његова висина се креће од пола метра до чак три, у зависности од начина гајења. Сви зелени делови биљке обрасли су ситним жлезданим длачицама, док су ситни жути цветови скупљени у посебан тип цвасти који се назива грозд. Опрашује се углавном аутогамно (самоопрашивање), али у савременој производњи у заштићеном простору опрашивање подстиче човек.
Агроеколошки услови за гајење парадајза
Парадајз за квалитетан раст тражи доста светлости и спада у усеве са средњим захтевима за водом. Идеалан систем за наводњавање парадајза је „кап по кап”. Овој биљци погодује заливање у раним јутарњим сатима јер су биљке и земљиште у то време најхладнији, што је посебно важно у летњим месецима, када се касније због топлоте све угреје. Када је реч о земљишту за гајење парадајза, оно мора бити растресито, добре структуре, плодно, неутрално или слабо киселе pH вредности. Земљишта која садрже много глине треба избегавати при узгоју парадајза јер се у тим условима не може довољно добро развијати његов коренов систем, зато што ово земљиште није растресито и слабо пропушта воду. Такође, важно је да земљиште на којем је предвиђено да се гаји парадајз нема висок ниво подземних вода, јер биљка неће имати довољно кисеоника и могу се развити одређене болести.
Време садње парадајза зависи од регије производње. Уколико се гаји у топлијим, јужнијим крајевима (као што је Медитеран), садња почиње већ крајем марта, јер је на тим просторима прилично сунчано у то време, а у хладнијим крајевима нешто касније, средином априла или чак почетком маја, због сунчеве светлости коју је потребно сачекати, док се индустријски парадајз (парадајз из стакленика) сади средином маја.
Историја парадајза – од Латинске Америке до вољене Италије
Парадајз је пореклом из Латинске Америке и, због пријатне климе у тим пределима, први пут се појавио у областима данашњег Еквадора и Перуа. Из тих области, народ Маја их је пренео чак до Мексика, а убрзо су ову биљку открили и користили Астеци.
Први дивљи парадајз био је жуте боје (често се називао и златном јабуком), а тек касније, настајањем нових сорти, издвојио се црвени парадајз који је свакако водећи у савременој производњи.
Данашњи назив за парадајз на многим језицима је tomate (португалски, француски, шпански језик), а овај назив заправо потиче од Астека. Њихова реч за тада ову специфичну биљку била је tomatl што у преводу значи „биљка са сочним плодом која је богата водом”.
Парадајз је у Европу стигао средином 16. века, када се уједно и спомиње постојање црвеног парадајза. Државе које су га прихватиле су Шпанија и Италија. У Фиренцу је стигао већ у поменутом 16. веку, када је на власти у том граду био Лоренцо Величанствени, а посебно се издваја гајење парадајза на Сицилији и у Кампанији. Данас је парадајз један од симбола медитеранских држава, те је тако присутно много локалних прича о доласку ове упечатљиве биљке. На нашим просторима, парадајз је своје место у баштама и кулинарству добио тек средином 18. века.
Парадајз – свуда присутан
Како је у многим јелима парадајз увек присутан, постао је једна од најзначајнијих биљних врста. Годишња производња ове биљке је око 170 милиона тона. Највећи произвођачи су Кина, Индија, Сједињене Америчке Државе и Турска. Србија за годину дана произведе око 120.000 тона парадајза и, са овом бројком, налази се на 75. месту у свету по производњи. Данас постоји чак 7.500 сорти парадајза, које имају различите начине гајења, а разликују се по облику и величини.
Такође парадајз се усталио и у вечитој борби где припада, воћу или поврћу? Парадајз је воће уколико се посматра с ботаничке стране јер има семе и цветницу. Парадајз као поврће и ту прирапда јер се посматра према кулинарској класификацији, али и јер има тврду текстуру, мекани укус и састојак је за припрему различитих јела.
Парадајз је заиста посебна биљка и незаменљив је састојак у многим јелима: парадајз чорба, као надев на пици или као сос за шпагете… Да ли волите парадајз и да ли сте знали за његову дугу историју?
