Недавно је на београдским улицама осванула реклама која наглашава проблем бацања хране у Србији. Представљене су две руке како се држе, симболично, док је на једној исцртано разно воће и поврће. „Свакога дана у Србији се баци преко 2 милиона килограма хране. Време је да то променимо. Време је да је спасимо”, написано је у узглављу, док је на дну мото: „Спасимо храну, спасимо хуманост!”
Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 29. септембар Међународним даном подизања свести о бацању хране, а 2020. године обележен је по први пут, док се Светски дан хране обележава 16. октобра. Извештај UNEP-a (United Nations Enviroment Programme) из марта 2021. године наводи да се у Републици Србији годишње баци више од 720.000 тона хране, што је отприлике 80 килограма по становнику. Из региона статистика је следећа: Хрватска у просеку баци 84 килограма годишње по становнику, Босна и Херцеговина 83 килограма по становнику и исто тако је и у Црној Гори и Северној Македонији. Убедљиво најмање хране у региону, али и генерално у Јужној Европи, баца Словенија, где се годишње по глави становника баци 34 килограма хране.
Бацање хране се некада сматрало проблемом само богатих земаља, међутим истраживање UNEP-a показује да се храна баца свугде, али да ипак постоје разлике између богатих и сиромашних земаља. У домаћинствима земаља с високим приходима, наводи се у истраживању, годишње се баци 79 килограма хране по глави становника, док у земљама с ниским приходима баци 91 килограм. Податке о бацању јестивих и нејестивих делова доступни су само у богатијим државама, али се ипак може извести закључак да се у мање развијеним земљама мање бацају јестиви делови. Највећи проценат се баца у домаћинствима, 61 одсто, произвођачи хране бацају 26 одсто, док трговине баце 13 процената. Пандемија новог коронавируса утицала је на то да се у Великој Британији, према истраживању WRAP-a, пажљивије бира и чува храна, што је смањило количину бачене хране за чак 22 одсто у поређењу са 2019. годином!
Центар за унапређивање животне средине је објавио истраживање које је дало детаљнији увид о бацању хране у Републици Србији: „(баца се храна) у вредности од око 10.000 динара. Највише се баца хлеб (10,18 килограма), затим месо (7,18 килограма) и млеко (6,74 литара), а најмање воће (5,7 килограма) и поврће (5,33 килограма)”. Храна се баца из много разлога; зато што се поквари (67 процената), зато што чланови домаћинства не желе да једу храну стару пар дана (17 одсто) или зато што мисле да није безбедна (11 одсто), наводе из Центра.
Не сме се занемарити еколошки отисак који има бацање хране: годишње се баци невероватних 1,3 милијарди тона хране намењене људској исхрани. Више о утицају бацања хране на природу може се прочитати у извештају Организација за храну и пољопривреду Уједињених Нација.
У Француској је 2019. ступио на снагу закон који налаже супермаркетима, дистрибутерима хране, али и произвођачима да не смеју бацати јестиву храну. Иако је закон изгласан још 2016. године, тек када је ступио на снагу 2019. године Француска постаје прва држава која је донела законску регулативу о проблему бацања хране. То је учинила тако што храну која се не прода или је близу истека рока – донира. У Француској се до ступања закона на снагу бацало годишње 7 милиона тона хране, од чега 67% бацају супермаркети, 15% потрошачи и 11% ресторани. Поред ових великих (и битних) промена у оквиру једне државе, овом проблематиком позабавили су се и власници неких ресторана. Тако је суши и грил ресторан „Јуки” у Штутгарту гостима почео да наплаћује евро по незавршеном оброку. Такође, у склопу промоције шведског стола, гости који не поједу све што су узели плаћају казну. Власник овог ресторана, Гују Луан, није једини са овом идејом.
Како смањити количину бачене хране
- Научите како се која намирница складишти.
- Држите се списка при куповини. Не само што је добро по околину, већ je добро и по новчаник. Када пођете у куповину, направите листу намирница за куповину и држите се исте. Иако можда неко воће или поврће не изгледа савршено – узмите и смањите отпад, не значи нужно да је лошијег укуса.
- Обратите пажњу на рок употребе и научите разлику између најбоље употребити до и рок трајања. „…тај начин обележавања искључиво (се) односи на квалитет производа, значи ти производи су и даље здравствено безбедни за употребу, само имају мало слабији квалитет у односу на то док су у року употребе”, наводи Милица Поповић из компаније Делез Србија (Delhaize Serbia).
- Изаберите праву количину јер је лако сипати још једну порцију ако нисмо сити. Остатке јела спаковати у одговарајућу посуду уз натпис датума паковања.
- У случају да храна није за донирање или су у питању остаци прављења јела, искористите за компост.
У Србији на граници апсолутног сиромаштва живи 7% грађана, што је готово пола милиона људи, док је у ризику од сиромаштва готово четвртина популације, а многи од ових грађана зависе од донација хране. Пре свега треба бити хуман, размислити о овом проблему са сваког аспекта јер проблем бацања хране није искључиво еколошки или социјални, вишедимензионалан је и утиче на све нас. Када год смо у могућности треба донирати храну и бити испомоћ у Народним кухињама, апеловати на доношење закона попут оног у Француској, али и увести неку врсту стимулације за оне компаније које се одлуче на донацију.
У Србији се већ 16 година наплаћује ПДВ на донацију хране. У Европи постоји одређени временски период пред истек рока трајања када произвођачи могу да донирају без плаћања ПДВ-а. Да ли је заиста потребно да постоји порез на доброчинство?
