Дан поштовања морских крава

Време читања: 5 минута

Морске краве можда не би ушле у избор за најлепшу животињу, али ови симпатични обли сисари који живе у води имају „свој” дан у години – Дан поштовања морских крава, који се обележава сваке последње среде у марту. Овај важан празник морских крава је настао као иницијатива клуба „Спаси морску краву” (енг. Save the Manatee Club). На овај начин, ова непрофитна организација која жели да заштити морске краве и њихово окружење и скрене пажњу на њих и њихову угроженост. 

Морске краве (лат. Sirenia) су сисари који проводе свој живот у приобалним водама и рекама. Данас постоје 4 врсте морсих крава из две породице. Породицу ламантина чине северноамерички ламантин (Trichechus manatus), амазонски ламантин (Trichechus inunguis) и афрички ламантин (Trichechus senegalensis). Породицу дугонга данас чини само једна врста, дугонг (Dugong dugon), док је Штелерова морска крава (Hydrodamalis gigas), која је такође припадала овој породици, изумрла.

Северноамерички ламантин, Trichechus manatus; Амазонски ламантин, Trichechus inunguis
Извор: https://commons.wikimedia.org/

Афрички ламантин, Trichechus senegalensis; Модел и скелет Штелерове морске краве, Hydrodamalis gigas
Извори: https://commons.wikimedia.org/ и https://commons.wikimedia.org/

Северноамерички ламантини настањују приобалне воде источног дела Северне Америке, од Флориде до Бразила. Амазонски ламантини настањују реку Амазон, док афрички живе дуж приобалних вода и у рекама на западној обали Африке. Врста дугонг се настањује у топлим водама близу обале од источне Африке до Аустралије, у Црвеном мору, Индијском и Пацифичком океану. Штелерова морска крава живела је у северним водама Пацифика.

Ламантини

Ови сиви, обли биљоједи могу бити дугачки од 2,5 до 4 метара и тешки између 200 и 590 килограма. Просечан животни век у дивљини им је 40 година. Иако су масивни, грациозно пливају водама користећи своја предња пераја и репно пераје у облику весла. На предњим перајима имају пет прстију који су прекривени дебелим слојем коже.

Северноамерички и афрички ламантини имају по 3-4 нокта на перајима. Могу да пливају брзином до 30 километара на сат, али најчешће се крећу од 4,8 до 8 километара на сат. Живе у плитким рекама, естуарима, заливима и каналима где цвета морска трава и има слатководне вегетације којом се хране. Иако су биљоједи, понекад се и рибе и бескичмењаци могу наћи на менију ламантина. Ови нежни џинови већину свог времена проводе тако што се хране и у току 24 сата могу појести десетину сопствене тежине.

Иако ламантини цео свој живот проводе у води, пошто припадају сисарима, морају да излазе на површину да би дисали. У просеку израњају на 3 до 5 минута, а док се одмарају могу остати испод површине до 20 минута.

Ламантини се у природи могу наћи појединачно, у паровима или малим групама до 6 јединки. Полно сазревају око пете године и верује се да се једно младунче роди сваких 2 до 5 година. Младунци ламантина се првих годину до две свог живота хране млеком својих мајки и зависе од њих у том периоду.

Дугонг

Као и њихови рођаци ламантини, дугонзи су такође биљоједи, дугачки од 2,5 до 3 метра, тешки од 230 до 500 килограма. Поред доста сличности у изгледу и понашању са ламантинима, дугонзи имају репно пераје сличније оном које имају китови. Пошто живе у приобалним водама, када израњају да дођу до даха, некада “стоје” на свом репу, док им је глава изнад површине.

Већину свог времена проводе сами или у паровима, мада су понекад виђени и у групама од по стотину јединки. Женке носе младунце око годину дана, а када дођу на свет помажу им да дођу до површине и удахну по први пут. Мали дугонзи остају крај својих мајки око 18 месеци и понекад се “возе” на њиховим леђима.

Неки људи верују да су баш дугонзи били инсипрација за приче морнара о сиренама.

Не тако давно, породици којој припада дугонг припадала је и Штелерова морска крава. Настањивала је хладне воде Пацифика на северу. Била је дугачка до 10 метара и различити извори тврде да је била тешка између 4 и 11 тона. Откривена је 1741. године и изумрла 27 година касније због изловљавања. Добила је име по Георгу Штелеру (Georg Steller), једином научнику који је изучавао ову врсту.

Зашто су морске краве угрожене?

Како су морске краве животиње питоме нарави које се споро крећу, то их чини лаким пленом за људе који их лове због њихове коже, уља и костију. Поред одређеног процента смртности услед природних околности, велики број северноамеричких ламантина страда у судару са пловилима. Губитак природног станишта представља још једну претњу популацији морских крава. На црвеној листи угрожених врста (IUCN Red List), морске краве спадају у категорију рањивих врста. Бројност популације северноамеричких и амазонских ламантина, као и дугонга, опада.

Због тога што највећу претњу морским кравама представљају људи и њихов штетан утицај на околину, Дан поштовања морских крава је важан да бисмо постали свесни тог утицаја и научили више о овим љупким створењима.

Један од начина да научите више о заштити животне средине, животињским и биљним врстама је да се бесплатно претплатите на ЕкоБлог и будете први који ће читати наше нове текстове.