„Морамо користити све могуће методе, од дијалога и медијације до превентивне дипломатије, да бисмо спречили експлоатацију природних ресурса која управља и финансира оружане сукобе и дестабилизује крхке темеље мира”, написао је Бан Ки-Мун, бивши генерални секретар Уједињених нација.
Међународни дан за превенцију експлоатације животне средине у рату и оружаним сукобима је установљен од стране Генералне скупштине УН 2001. године, у циљу превенције оружаних сукоба због којих долази до последица по природу које надилазе саме конфликте.
У протеклих 60 година 40% конфликата је вођено због природних ресурса (плодно земљиште, вода, руде и други) или је њихов повод директно повезан са животним стаништима и природним ресурсима. На пример, грађански рат у Судану (који је довео до поделе на Северни и Јужни Судан) је започео као сукоб око налазишта нафте. Према УН, природни ресурси су ретко једини разлог рата. Али они током рата постају значајни покретачи даљих насилних конфликата, јер се природни ресурси могу посматрати као извор прихода или као сировине за ратну индустрију.
Поред тога, природни ресурси трпе и последице свих већих оружаних конфликата. На пример, деценије грађанског рата у Авганистану су довеле до смањења шумске површине од 95%. Такође, поједине терористичке групе су 2017. године отровале грађане Мосула (Ирак) и њихову животну средину паљењем налазишта нафте и фабрику сумпора близу града.
Треба обратити пажњу и на експлоатацију неких животиња током ратова и оружаних сукоба. Неки примери искоришћавања су следећи:
- Пси, камиле, магарци, пацови и слепи мишеви се користе слично као бомбаши-самоубице за напад на тенкове и друге објекте
- Делфини се користе као шпијуни са камерама или као убице ронилаца
- Мачке и пси детектују бомбе и присуство отровних гасова
- За транспорт се користе коњи, слонови, муле, камиле и јелени
- Голубови се употребљавају за слање порука
- Разне животиње се убијају ради исхране војника (укључујући псе и мачке)
- Орлови уништавају дронове
Код нас се користе и коњи од стране полиције у (грађанским) сукобима.
Како спречити уништавање природе у рату?
Тешко да ће се било која страна у рату обазирати на уништавање природе, осим уколико се због ње и дешава сукоб. Једино би могли помоћи међународни договори, попут конвенција које се тичу заштите животне средине у рату, али и они су слабог домета. УН се више фокусирају на методу смањивања последица након што штета настане (енг. harm reduction), а највише треба радити на успостављању мира, јер је то предуслов за активно деловање у циљу санирања штете.
Како је писао Бан Ки-Мун, треба да „развијемо решења која укључују локалне заједнице и настају на колективном знању, у циљу бриге о животној средини као саставном делу борбе за мир и одрживи развој”.
Извори:
