Земља се окреће око своје осе. То данас знају скоро сви, јер се ово учи још у основној школи (изузетак су они који забораве и да је Земља округла, а камоли да се окреће око своје осе). Можете ли да замислите да је тек пре мање од 200 година ротација Земље и експериментално доказана? У част тог открића обележавамо Дан ротације Земље.
На данашњи дан 1851. године француски физичар Леон Фуко (Leon Foucault) експериментално је доказао да се Земља окреће око своје осе користећи клатно, у његову част касније названо Фукоово клатно. Замишљена линија око које се Земља окреће пролази кроз њене географске полове. Земља се ротира око своје осе у правцу истока, тј. супротно од смера казаљке на сату. Детаљније објашњење и приказ експеримента на енглеском можете погледати на видеу испод.
Последица ротације Земље су временске зоне, смена обданице и ноћи, као и привидно кретање Сунца и Месеца на небу. Ово последње утицало је на то да у старом и средњем веку буде доминантна геоцентрична теорија, која је тврдила да се сва небеска тела окрећу око Земље.
Угао ротације такође игра важну улогу у нашем животу на Земљи. Земљина оса заузима угао од 23,5 степени у односу на Земљину орбиту око Сунца. Овај угао се услед међусобних гравитационих дејстава небеских тела мења, што доводи до померања тачака равнодневница и климатских промена на Земљи. О овоме је писао наш научник Милутин Миланковић и објаснио циклусе ледених доба.
Колико Земљи треба да се окрене око своје осе?
Надам се да вас нисам збунила овим питањем. Одговор је веома лак – Земља се око своје осе окрене једном за приближно 24 сата, колико траје један дан на Земљи. Брзина ротације варира, али разлике су у секундама.
Зашто авион не може само да лебди у једној тачки у ваздуху и сачека да се Земља окрене докле њему треба?
Веровали или не, ово је питање које се поставља као доказ у прилог тези да је Земља равна плоча. Тајна је у томе да се не окреће само чврсти део Земље, већ се заједно са њом креће и њен ваздушни омотач.
Шта би било да се Земља уопште не ротира?
Да се Земља уопште не ротира, не бисмо имали живот какав нам је данас доступан зато што би једна половина Земље била стално осветљена док би друга била у вечној тами.
Као што видите, Земљина ротација и угао ротације доста утичу на наш живот на Земљи, јер да ротације нема или да је угао знатно другачији, живот би био немогућ.
Ипак, ово су тек једни од многобројних чинилаца који су довели до услова који су нам омогућили погодне услове за живот. Свемир и еволуција су нам дали много, а ми те услове не да не ценимо, већ их погоршавамо и, што нам је дато, уништавамо.
Хајде да ипак причувамо то благо које имамо 🙂
