Насловна Еко календар 20. јануар – Дан свести о пингвинима

20. јануар – Дан свести о пингвинима

347
2

Поред 25. априла, Светског дана пингвина, и данашњи дан је посвећен овим величанственим птицама. Хајде да се подсетимо шта је то што наше пријатеље са јужне хемисфере чини тако јединственим!

Пингвини (Spheniscidae) су по природи карнивори, чији је животни век имеђу 15 и 20 година. У зависности од врсте, њихова висина варира од 40 до 115 цм, а тежина од 1 до 40 кг. Највећа жива врста је царски пингвин (Aptenodytes forsteri), док је најмањи патуљасти пингвин (Eudyptula minor). Иако воде порекло са јужне хемисфере, не живе сви пингвини на Антарктику. Неколико врста живи у умереном појасу, док у близини екватора живи галапагошки пингвин (Spheniscus mendiculus). Постоји 17 врста пингвина, који као заједничку карактеристику имају црно (или сиво) перје на леђима, а бело на стомаку. Ово им помаже да се боље камуфлирају у води и тако избегну своје највеће непријатеље: ајкуле, орке и морске леопарде.

Извор: Pinterest


Тела пингвина су у потпуности прилагођена животу у води. Крила су им еволуцијски трансформисана у пераја, која користе при роњењу. Њихово перје не пропушта воду; кратко је и густо, равномерно распоређено по телу. У води су веома спретни и могу достићи брзину од 5 до 10 км на сат. Под водом могу да се задрже и до 20 минута. Њихова омиљена храна су рибе, рачићи и лигње. На копну се пингвини крећу усправно: гегају се, скачу или трче тела погнутих напред. Чест призор су и они који се на стомацима клизају по леду, одгурујући се ногама. 

Извор: Giphy

Пингвини живе у колонијама које могу бројати на хиљаде јединки. Овако груписани се лакше штите од предатора и чувају телесну топлоту. Размножавају се на копну и обично полажу само једно до два јајета. Већина пингвина остаје са истим партнером током целе сезоне, а поједини и током читавог живота. Гнезда су им најчешће у некаквом заклону, попут пукотине у стени, сачињена од каменчића. Незаштићена јаја лако постају плен галебова и поморника. Младунце подједнако чувају и мужјак и женка. Понекад женка одлази у потрагу за храном на неколико месеци, а мужјак остаје да лежи на јајима. Све док не добију перје одраслих пингвина и док не порасту до одређене величине, млади пингвини се не могу бринути сами о себи.

Након сезоне гнежђења, код одраслих пингвина најчешће наступа период митарења тј. замене перја. За разлику од неких врста птица које постепено мењају перје, пингвини губе све перје одједном. Све док траје овај процес, пингвини не могу да лове, те се може десити да изгубе чак трећину своје телесне масе. На срећу по наше пернате пријатеље, ново водоотпорно перје добијају већ кроз неколико недеља.

Како данас обележавамо Дан свести о пингвинима, прави је тренутак да се подсетимо са каквим се све изазовима суочавају пингвини у својој борби за опстанак. Према подацима IUCN, око две трећине врста пингвина је угрожено. Губитак станишта, болест, укључујући и заразне болести које преносе туристи, само су неке од претњи. Количина рибе на Антарктику је скоро преполовљена услед активног комерцијалног риболова у Јужном океану. Слика пингвина уловљеног у рибарску мрежу нажалост није реткост. Ипак, једна од највећих претњи популацији пингвина јесу климатске промене. Глобално загревање доводи до топљења ледника, који су пингвинима од кључне важности за проналазак хране и формирање гнезда. Ако услови живота на Антарктику наставе да се мењају овом брзином, пингвини ће у скорој будућности бити приморани да налазе друга станишта.

И за крај, ево једне лепе и несвакидашње фотографије пингвина окружених градским светлима Мелбурна. Ова фотографија је њеном аутору (Tobias Baumgaertner) донела престижну награду Ocean Photography Awards 2020. На слици видимо два загрљена патуљаста пингвина, издвојена од своје колоније која броји око 1400 јединки. Прича се да је светлији пингвин женка, чији је партнер угинуо прошле године. Тамнији пингвин је мужјак, чија је партнерка угинула пре две године. Биолози су приметили да се они свакодневно срећу и сатима стоје заједно, пружајући једно другом утеху.

Извор: NewScientist

2 КОМЕНТАРИ

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име