16. јул – Дан вишања и трешања

Брање вишања и трешања обележило је многа детињства и представљало праве авантуре и успомене којих се, уз осмех, радо присећамо. Данашњи дан посвећен је управо овим воћкама чији плодови црвене боје усрећују многе пролазнике уколико расту близу ограде. Трешње које су често омиљено воће већине јасно наговештавају долазак лета, а њих прате и киселкасте вишње. Међутим, обе воћке карактерише леп и привлачан плод који је веома осетљив. Овај дан искористићемо да упознамо ове укусне лепотице.

Упознајмо вишње – отмено воће киселкастог укуса

Вишња (Prunus cerasus) има нешто мању крошњу од трешње и углавном расте као жбунолико стабло. У нашој земљи највише се производи облачинска вишња која је погодна за индустријску прераду. Вишња најбоље успева на обронцима и благим падинама окренутим ка југу, југоистоку или истоку. Плод вишње може бити од светлоцрвене до тамноцрвене боје, слатког или претежно киселкастог укуса. Спада у рано воће, које се ређе једе у свежем стању, а више се индустријски прерађује, те тако настају производи попут сокова, џемова или компота. Каже се да је пратилац трешње, а пореклом долази из Мале Азије. Вишња је преко Грчке и старог Рима пренета у земље Европе. Дрво вишње отпорније је на болести и штеточине у односу на трешње.

Кратка историја вишања 

Вишња спада у најстарије воћке које је човек користио. То потврђују коштице које су откривене у пешчарама Америке, али и на Скандинавском полуострву. У Кини, први писани списи о гајењу вишања потичу још од пре 4000 година. Према Плинију Старијем, вишња је са прибрежја Црног мора доспела у Рим заслугом Луцијуса Лукулуса (око 69. године пре наше ере). Одатле је временом доспела у остале европске земље. У данашње време, вишња се гаји на свим континентима захваљујући и пространствима умерене климе, а богаћење сортимента вишања уследило је са благим закашњењем, тек у осамнаестом и деветнаестом веку.

Агроеколошки услови за гајење вишања

Вишњи највише одговарају водопро­пусна, топла и дубока земљишта (песковите иловаче, иловаста и иловасто-глинаста земљишта). Тежа земљишта вишњи за раст и развој не одговарају у потпуности, те је на таквим земљиштима обавезна дренажа. Када говоримо о потреби за водом приликом гајења вишње, доња граница је 650 мм падавина годишње. Тамо где нема довољно падавина неопходан је систем за наводњавање.

Садњу је потребно обавити у јесен јер пролећна, а поготово касна пролећна садња може бити врло лоша за развијање садница (развијање плода и корена).

Упознајмо и трешње – цењено летње воће

Трешња (лат. Prunus avium) се највише гаји за потрошњу у свежем стању, а мањи број сорти гаји се само ради израде прерађевина. Једном убране трешње више не сазревају и томе је посвећена посебна пажња приликом брања јер морају брати зреле. Свеже трешње карактерише упечатљив сјај, а додатно их красе и дају им благи контраст зелене петељке. Јако су практичне јер им осим прања не треба готово никаква припрема за даље конзумирање и најбоље су управо када су свеже. 

Агроеколошки услови за гајење трешања

Трешња је изразит хелиофит, то јест тражи много сунца и топлоте. Цветање трешње почиње кад просечне дневне температуре достигну 10 до 11 степени, а оплодња је најбоља при просечној дневној температури између 15 и 20 степени. Трешња добро подноси врло ниске температуре у доба дубоког ми­ровања (када је зима и када се биљка припрема за даљи развој). Довољна јој је мала количина влаге у земљишту јер њен корен има велику апсорпциону моћ. Трешњи је довољно око 500 мм падавина годишње, нарочито ако су добро распоређене (на надморској висини до 1 000 метара). Повећана влажност ваздуха подстиче на трешњи појаву биљ­них болести. Трешњи најбоље одговарају дубока и растресита земљишта, попут алувијалног земљишта, песковите иловаче, посмеђене црвенице или пропусни кречњак. Дрво трешње тражи умерена ваздушна струјања. Не пријају му јаки ветрови, посебно у доба цветања, зато што приликом јаких ветрова опрашивачи не лете.

Да ли знате да, поред свима познате тамноцрвене трешње, постоји и трешња чији је плод жуте или светлоцрвене боје? Ове светлије врсте трешње имају плод који је отпорнији од тамноцрвених сорти трешње јер им је кора већине вегета­тивних органа нешто светлија.

Неодољива трешња и све њене предности

Већина нас, након што поједе трешње, поменуте петељке и коштице једноставно баци, међутим и оне могу да се искористе и да се од ових делова трешње такође могу добити неки значајни производи. У индустрији се језгра из коштица користе за производњу уља и других козметичких препарата. То је махом горко уље које се, после даљег рафинисања, може користити и у фармацији или као стоно, јестиво уље. Такође је у последње време присутна и припрема чаја од петељки трешње, али је претходно потребно добро их осушити. Трешњино дрво је веома цењено за израду намештаја. Оно је лако, али чврсто, добро се обрађује и полира. Од њеног дрвета се често израђују музички инструменти. Ипак, уопште није погодно за грађевинску столарију јер брзо пропада и труне. 

У Земљи излазећег сунца (Јапану), када пролеће замирише у ваздуху, градови Јапана постају невероватно магични и лепи. Томе доприносе нежно розе цветови тек процветале трешње, која је постала симбол Јапана. Један од најлепших паркова у Токију, Shinjuku Gyoen познат је по томе што има преко хиљаду стабала трешње. 

Цвет трешње у овој земљи има многобројне симболе, а неки од њих су симбол среће, лепоте и части, те је много пута описан у јапанској поезији и култури.

Производња вишања и трешања широм света

Највећи произвођач вишње у свету је Русија, али се ова воћка гаји и у Турској, Италији, Шпанији и Сједињеним Америчким Државама. Исте државе предњаче и у гајењу трешања, а поред наведених земаља истичу се: Пољска, Иран и Узбекистан. Када говоримо о Србији и њеној производњи вишања, према подацима међународне организације FAO (The Food and Agriculture Organization), вишња у Србији се гаји на око 26.000 хектара земљишта. Годишње се у нашој земљи произведе око 105.000 тона овог воћа.

Да ли ви више волите вишње или трешње и како ћете обележити дан који је посвећен управо овом јединственом и укусном воћу? Ми предлажемо свима познат колач са вишњама или једноставно уживање у чинији препуној трешања.