Светски дан вода проглашен је у децембру 1992. године од стране Уједињених нација како би се подигла свест људи о значају вода у животној средини, пољопривреди, здравству и привреди. Од 1993. године овај дан се обележава широм света различитим манифестацијама. Ми ћемо искористити прилику да вас данас подсетимо или научимо основне ствари о загађивању природних вода.
Прву фазу у формирању састава природних вода представља интеракција са атмосфером. Супстанце које доспевају у воду из атмосфере су органске, минералне и радиоактивне материје, као и честице прашине и чађи које се налазе у ваздуху. Другом фазом формирања састава природних вода сматра се интеракција атмосферских падавина са земљишним покривачем, при чему важна улога припада присуству биљног покривача и његовом карактеру.
Специфична способност воде да раствара велики број различитих материја условила је постојање веома широког спектра различитих природних вода које се међусобно знатно разликују по својим показатељима квалитета.
Свака природна вода представља вишекомпонентни динамички систем који садржи гасове, неорганске и органске материје у облику правих раствора, у колоидном или суспендованом облику. Кажемо да је „динамички систем” јер се њен састав непрестано мења. Томе доприносе различити процеси оксидације и редукције, мешање вода различитог порекла, таложење соли које су у њима растворене због промена температуре и притиска, таложење суспендованих честица због промене брзине протицања, измена јона између земљишта и воде и различити микробиолошки процеси који се одвијају у природним водама.
Квалитет природних вода представља релативан појам који се прецизније може одредити тек када је, поред вредности параметара квалитета сирове воде, позната и њена будућа намена. Сви параметри квалитета вода, од којих се у сваком конкретном случају бирају они које је неопходно мерити, могу се поделити у четири групе: физички, хемијски, биолошки и радиолошки. Квалитет природних вода у великој мери зависи и од врсте коришћеног изворишта, његових специфичности и начина захватања воде.
Загађивање воде индиректно је резултат многих људских активности у оквиру пољопривреде, индустрије, изградње и урбанизације. Индиректни извори укључују загађујуће супстанце атмосфере које доспевају у кишницу и супстанце које доспевају у воду преко земљишта и система подземних вода. Загађујуће материје се из ваздуха таложе под утицајем силе земљине теже или се испирају атмосферским падавинама. Атмосферске загађујуће супстанце такође потичу од људске делатности као што су емисија из аутомобила и фабрика.
Када пада киша или снег, вода прикупља загађујуће супстанце са земљине површине и одводи их у реке или језера. Употреба земљишта је та која одређује загађујуће супстанце које доспевају у воду. Тако су за пољопривреду везане загађујуће материје као што су: ђубрива, пестициди, животињски отпад, али и ерозија земљишта тамо где се пољопривреда и сточарство одвијају на неодговарајући начин. У индустријским областима земљиште може да садржи састојке неправилно одложеног индустријског отпада.
Урбанизација може узроковати низ еколошких проблема. Измена крајолика путем изградње узрокује убрзану ерозију земљишта. Значајна количина загађујућих супстанци у воде доспева и спирањем са градских површина. Отицање са развијених подручја укључује паркиралишта, кровове, улице, прилазне путеве итд. Тако се, на пример, са површине једног америчког града средње величине за време употребе бензина са тетраетил оловом кроз канализациони систем у воде уносило до 125 тона олова и до 15 тона живе годишње. Осим ових продуката сагоревања, атмосферске падавине спирају и бензопирене, као и огромне количине соли које се у зимском периоду користе за посипање саобраћајница. Ђубрива травњака, детерџенти од прања кола и смеће, уља, мазива и друге опасне хемикалије из домаћинства такође се скупљају са кишницом и одлазе у одводе, а преко њих директно у водотокове.
Тачкасти (директни) извори загађивања укључују производњу у фабрикама, рафинеријама и постројењима за третман отпада из којих могу доспети течности различитог квалитета директно у урбане изворе водоснабдевања. Највећа количина загађујућих материја у водене екосистеме уноси се отпадним водама различитог састава. Данас је познато више хиљада загађујућих материја у индустријским отпадним водама, међу којима најчешће фигурирају детерџенти, растварачи, цијаниди, тешки метали, неорганске и органске киселине, амонијак и друга једињења азота, масти, соли, средства за бељење, боје, пигменти, фенолна једињења, средства за штављење, сулфиди и др. Велики део поменутих једињења је биоцидан и токсичан.
Квалитет воде може бити погоршан различитим врстама загађујућих супстанци: хемијским, биолошким и физичким. Хемијске загађујуће супстанце се могу поделити на постојане и непостојане. Постојане загађујуће супстанце укључују супстанце које се разлажу веома споро или се уопште не разлажу и могу остати у воденој средини десетинама година. Овде спадају пестициди, нафта и њени деривати, полихлоровани бифенили, диоксини, полициклични ароматични угљоводоници, радионуклиди, тешки метали као што су олово, жива, кадмијум. Штете које узрокују су или непоправљиве или се могу поправити само после деценија или векова.
Непостојане загађујуће материје укључују отпатке из домаћинства, ђубрива и неки индустријски отпад. Ова једињења разлажу се хемијским реакцијама или дејством бактерија у једноставне, незагађујуће супстанце као што су угљен-диоксид и азот. Међутим, ако је оптерећеност загађењем висока, овај процес може довести до опадања нивоа кисеоника и еутрофизације (која је препознатљива свима по зеленим наслагама на површини воде). Овакво оштећење може бити поправљено природним регенеративним процесима, али и вештачком аерацијом (пример за то је водоскок на Ади Циганлији).
Посебан извор загађења вода су бродови, који су осим због санитарних отпадних вода, значајни загађивачи и због хаварија, после којих се у води могу наћи огромне количине нафте и њених деривата.
Здравље човека може бити доведено у питање било уношењем воде која није здрава, било преко пољопривредне или индустријске употребе, односно коришћењем воде у рекреативне сврхе или самом чињеницом да човек живи у непосредној близини загађене воде. Многе загађујуће супстанције које се налазе у индустријским отпадним водама поред токсичних особина поседују и способност нагомилавања у воденим организмима, што чини први корак њиховог укључивања у ланац исхране. Отпадне воде, посебно комуналне, опасне су и са санитарно-хигијенске тачке гледишта, с обзиром на то да могу да садрже патогене микроорганизме и јаја паразитских црва.
Ако имате неометан приступ безбедној пијаћој води, ако ваше насеље има канализациони систем и ако је у вашој близини река или језеро минимум II класе квалитета природних вода, ви сте онда срећан човек у очима 2,1 милијарде људи који то ни данас немају. Потрудите се да ту врсту среће наследе и ваши потомци!
