Последња среда у априлу резервисана је за обележавање Mеђународног дана заштите од буке. Обележавање овог дана део је кампање коју је 1996. године покренуо Центар за слух и комуникацију (CHC) и чији је циљ да подигне свест о ефектима буке на добробит и здравље људи.
Под буком се подразумева свака непожељна или непријатна звучна појава која неким својим квалитетима може да утиче на психичка и физичка осећања човека. Још у 19. веку, чувени лекар и микробиолог Роберт Кох је рекао: „Доћи ће дан када ће бука постати један од великих непријатеља човека, тако да ћемо се борити против ње као некада против куге и колере”.
У данашње време, проблем буке је веома изражен. Огроман број аутомобила у градовима, као и камиони, авиони и возови доприносе повећању буке. Ту су и индустријске машине које генеришу високе нивое буке. Не смемо да заборавимо и луна паркове који не омогућавају опуштање ни у слободно време. Иако је Србија 2010. године донела Закон о заштити од буке, стиче се утисак да се и даље на буку не гледа као на озбиљан проблем. Oбласт буке није у врху приоритета када је поглавље 27 у питању. Надлежне институције сматрају то „луксузом” који могу да приуште само развијене земље. Међутим и Европска заједница је тек Зеленом књигом (Green paper) Европске комисије из 1996. године буку дефинисала као проблем животнe срединe.
Мерна јединица за буку је децибел (dB). У зависности од интензитета и времена трајања, бука може мање или више озбиљно да угрози здравље људи. Штетни ефекти буке могу бити аудитивни (на чуло слуха) и екстрааудитивни (на остале органе и органске системе). Ако погледамо са медицинског аспекта, екстрааудитивни ефекти су често озбиљнији и опаснији.
Нивои буке који су присутни у околини често нису довољно високи да би довели до оштећења слуха, али могу да доведу до неких других проблема. Према подацима Светске здравствене организације (WHO), доказана је повезаност буке и њеног утицаја на кардиоваскуларне болести, когнитивна оштећења, поремећај спавања и премене у понашању. У односу на јачину, бука се дели на:
Први степен – бука јачине од 30 dB до 65 dB, не изазива негативне последице (уобичајан саобраћај)
Други степен – од 65 dB до 90 dB, изазива главобољу, појачано знојење, убрзано дисање (интензиван саобраћај, рад машина)
Трећи степен – од 90 dB до 110 dB, изазива оштећење слуха (прегласна музика, грађевински радови)
Четврти степен – од 110 dB до 130 dB, изазива трајно оштећење слуха (полетање авиона, детонације)
Кад бука достигне трећи степен, код човека долази до бројних сметњи. Знајући шта све узрокује бука, требало би јој посвећивати пажњу свакодневно. Дан заштите од буке неће променити ништа, али ако бисмо више причали о томе и едукативним радионицама упутили како децу тако и одрасле о штетности буке, дошло би до малих али значајних промена о нашем схватању и опхођењу према њој.
