Насловна Еко календар 11. април – Дан заштите природе Србије

11. април – Дан заштите природе Србије

1100
0
Време читања: 4 минута

Велико богатство природе Србије чини да наша земља представља један од шест центара биодиверзитета Европе. Управо због разноврсне природе на територији наше државе, данас се обележава Дан заштите природе Србије, чији је циљ да се јавности представи значај очувања природне баштине. Још неки од циљева приликом обележавања овог дана су: указивање на значај управљања заштићеним подручјима, очување природе, заштита биљног и животињског света, али и указивање на квалитет животне средине.

Све је почело 11. априла 1949. године, када је први пут установљен статус једног српског подручја као заштићеног природног добра, а то су водопади у оквиру споменикa природе „Велика и Мала Рипаљка” на територији општине Сокобања. Дан заштите природе Србије званично је установљен Законом о заштити природе 2009. године. 

Наше земља заузима свега 0,82% европског континента, али у њој живи 18,6% васкуларне европске флоре, док у фауни кичмењака предњаче птице, са заступљеношћу од 66% од укупног броја европских врста птица. Велики број различитих типова станишта присутних у нашој земљи, почев од барских и мочварних терена, преко преосталих степа, пешчара и континенталних слатина, до очуваних шумских заједница прашумског карактера у кањонима и клисурама дивљих река и планинских области, омогућио је присуство разноврсног биљног и животињског света. Наши најзначајнији и најочуванији делови природне баштине чувају се у оквиру система 471 заштићених подручја која заузимају површину од 7,66% укупне територије Републике Србије. 

Београд  – почеци заштите природе у Србији

Београд, милионски град који се константно развија, у историји заузима посебно место када је реч о заштити природе. Први облици контролисаног коришћења и спречавања уништавања неке територије догодило се управо надомак Београда у 19. веку, када су авалске шуме неконтролисано сечене Кнез Милош је 1859. године издао строгу наредбу контролисаног коришћења шума на поменутој локацији како би спречио даље уништавање њених шума, на терену су ангажовани  шумари, контролисана је сеча, основан је чак и шумски расадник и организовано је обнављање шума. Авала је 1946. године добила статус добра од општег значаја, а данас је то заштићено подручје – предео изузетних одлика, на основу решења скупштине Града Београда из 2007. године. 

Прво заштићено природно добро у Београду су била четири примерка хималајског бора (Pinus excelsa), заштићена као споменик природе 1949. године. На подручју Београда почев од 1949. године до 2016. године, на основу важећих закона, заштићено је укупно 69 природних добара. Тренутно је актуелна заштита 44 природна добра, док су три у поступку стављања под заштиту.

Како би се одређено подручје које поседује изузетно значајн екосистем очувало, проглашава се заштићеним подручјем у једној од седам категорија, и то: строги резерват природе, специјални резерват природе, национални парк, споменик природе, заштићено станиште, предео изузетних одлика и парк природе.

Подручја од међународног значаја на територији Републике Србије

Рамсарска конвенција (The Convention on Wetlands) везује се за заштиту мочварних подручја од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица, а кoнвенција је од стране СФР Југославије ратификована 1977. године. Завод за заштиту природе Србије утврдио је прелиминарну листу од 68 потенцијалних Рамсарских подручја у Србији. Национални парк „Ђердап” је у процесу номинације и добијања статуса рамсарског подручја од 2013. године, а овај статус поседују Рамсарско подручје „Пештерско поље” и Рамсарско подручје „Власина”.

Такође, за пределе од међунардног значаја у Србији су до сада проглашена два резервата биосфере, и то „Голија – Студеница”, који је проглашен 2001. године и „Бачко Подунавље”, који је проглашен 2017. године. У плану је и успостављање првог прекограничног резервата биосфере у нашој земљи, који би обухватао Национални парк „Тара” и Парк природе „Шарган – Мокра Гора” у Републици Србији и Национални парк „Дрина”, који је недавно проглашен у Републици Српској. Такође значајан је прекогранични резерват биосфере Мура-Драва-Дунав који је проглашен 2021. године.

Сва ова подручја јасан су показатељ да Србија поседује изузетан број природних подручја која обилују разноврсношћу биљног и животињског света. Међутим, потребна је константна брига и информисаност грађана како би сваки предео остао незагађен и очуван. Уживајмо у фасцинантној природи која нас окружује, али не заборавимо да је јединствена, те се пажљиво опходимо према њој. 

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име