Завод за заштиту природе Србије је основан 30. априла 1948. године и његова делатност јесте унапређење природне баштине Републике Србије, али и заштита многих врста и подручја.
Оснивању Завода допринеле су многе институције. Неке од најистакнутијих су Природњачки музеј, Институт за екологију и биогеографију и Шумарски факултет.
Посебне заслуге припадају биологу Синиши Станковићу који је био највећи подстрек за институционално организовање, јер је дао предлог за даље акционе кораке. Иако су у почетку рада задаци били поверени групи од три стручњака, временом се Завод за заштиту природе Србије све више развијао и данас ради 68 запослених лица. Седиште Завода се налази у Београду, а постоји и канцеларија у Нишу. Информациони систем садржи велику базу података, што поред поред теренских истраживања и пројеката заштите биодиверзитета чини Завод још више јединственим.
Ова институција чланица је значајних међународних организација за заштиту природе: Међународне уније за заштиту природе (International Union for Conservation of Nature – IUCN), Федерације паркова Европе (Europarc Federation) и Европске асоцијације за конзервацију геолошког наслеђа (The European Association for the Conservation of the Geological Heritage – ProGEO).
Посебно је значајна сарадња Завода са институацијама и организацијама у Словачкој, Словенији, Хрватској, Црној Гори, Северној Македонији и Републици Српској.
О заштити природе Србије
Разноврсност биљног и животињског света јесте оно што нашу земљу чини још лепшом и богатијом. С обзиром на то да поседујемо много природних добара, Завод их чува стављањем под законску заштиту.
- утврђивање и процену стања у одређеном делу природе
- утврђивање услова и мера заштите природе и предела у просторним и урбанистичким плановима
- одрживо коришћење природних ресурса и контрола њиховог коришћења
- израда извештаја о стању природе
- повезивање и усклађивање националног система заштите природе са међународним системом заштите природе
- подстицање научног и стручног рада у области заштите природе
- обавештавање јавности о стању природе
Занимљивости о заштити природе Србије у бројевима
Први прописи, који су уједно и почеци законске заштите којима се штите и чувају природни ресурси датирају из 14. века и записани су у Душановом законику. Обедска бара је прво заштићено подручје на територији Србије још од 1874. године. У околини Сокобање и Мајданпека 1949. године су заштићена прва природна добра: шумски резерват Оштрозуб, Мустафа и Фељешана, али и водопади Велика и мала Рипаљка. Фрушка Гора је 1960. године проглашена за први национални парк у Србији.
Под заштитом се данас налази 471 заштићено подручје, од тога 5 националних паркова, 18 паркова природе, 21 предео изузетних одлика, 70 резервата природе, 6 заштићених станишта, 315 споменика природе и 36 подручја од културног и историјског значаја која су заштићена на основу ранијег Закона о заштити животне средине и Закона о заштити споменика културе.
Такође на овој значајној листи су и 1784 строго заштићене дивље врсте и 860 заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива.
Да ли сте посетили неки од националних паркова или других заштићених подручја и шта је на вас оставило највећи утисак?
Извори:
https://www.zzps.rs/wp/osnovne-informacije/
https://sr.wikipedia.org/