Да ли сте се икад запитали да ли су зебре црне са белим пругама или беле са црним пругама? Иако ово питање делује као загонетка, већина зебри заправо има црну кожу, што нам сугерише да су оне црне са белим пругама! Може се учинити да им је због њихове црно-беле боје тешко да се сакрију од предатора, али то није у потпуности тачно. Ова комбинација боја на њиховом телу их штити од оних предатора који не препознају боје, јер не могу лако да разликују пруге од траве или грања. Свака зебра има јединствену комбинацију пруга на свом телу (аналогно људском отиску прста). Пруге су у потпуности уравнотежене и неки у њима виде савршенство јин и јанга. Поред овога, на зебру нас сигурно асоцирају и пешачки (зебра) прелази. Један такав необичан пешачки прелаз осликан у Атеници у близини Чачка можете видети на слици испод. Овако слично осликани пешачки прелази се налазе и у Угриновцима, Батајници и Земуну.
Данас, 31. јануара, славимо Међународни дан зебри, па је време да сазнамо нешто више о њима! Зебре припадају породици коња, а њихови даљи рођаци су коњи и магарци. За разлику од њих, зебре никад нису успешно припитомљене. Оне не могу да се јашу ни да носе неки тежи терет на својим леђима. Такође су живахније, нешто агресивније и мање послушне од својих рођака.
Зебре живе у мањим крдима на подручју Јужне Африке. Крдо се састоји из више породица, а породицу обично чине пастув, неколико кобила (најчешће до шест) и њихова ждребад. Мужјаци могу да оформе сопствену „момачку” породицу и да се боре са другим мужјацима који имају породицу или чак да краду женке из породица. Обично се нападају оне породице које имају старог или болесног мужјака. Међутим, иако у породицу дође нови мужјак као вођа, стари мужјак остаје одан својој породици. Он се креће последњи у врсти и пази на предаторе који могу да угрозе његове женке и младе. Уколико уоче предатора, зебра крене гласно да њишти. Зебру највише лове лавови и хијене, али и крокодили када су у близини воде. Уколико је једна од зебри из породице нападнута, друге зебре ће пробати да јој помогну.
Зебре имају изузетно јак ударац задњим ногама, као и снажан угриз зубима. Крдо често живи у заједници са антилопама, јер једу различите врсте биљака, те не угрожавају једни друге. Такође зебре су познате по веома добрим чулима слуха и вида, те могу лако да примете непријатеља и да упозоре друге.
Зебре су биљоједи који једу траву, корење, лишће, воће. У току дана проведу и до 80% свог времена пасући траву. Пошто много времена проводе у јелу, добра ствар је што зебри читав живот расту зуби! Због огромне количине траве које унесу, потребно им је и доста воде, па се често настањују у њеној близини. Међутим, када нестане хране, цело крдо креће у потрагу за новим стаништем и могу да издрже без воде неколико дана.
Постоје три врсте зебри. Најраспрострањенија врста је обична или дивља зебра. Ова врста живи широм Јужне Африке у травнатим пределима и веома је друштвена. Према Црвеној листи, друге две врсте зебри су угрожене. Зебре су највише угрожене због лова, али и њихово природно станиште је све мање због повећаног броја фарми. Планинска зебра, како јој само име каже, живи у планинама. Постоје две подврсте ове врсте, капска и Хартманова планинска зебра. Код капске планинске зебре заступљен је полни диморфизам – женке су веће од мужјака, док код Хартманове није заступљен. Трећа врста зебри јесте Гревијева зебра која је уједно и највећа од свих других зебри, али и највише угрожена. Живи само на просторима северне Кеније и јужне Етиопије. Ове три врсте зебри се разликују и по пругама. Обична зебра има широке и усправне пруге, али су пруге на задњем делу водоравне. Планинска зебра има врло уске пруге, док јој је стомак бео. Гревијева зебра има пруге веома сличне планинској, такође јој је стомак бео и њене пруге скрећу ка горе на задњем делу тела.
Лево – Обична зебра (Equus quagga); Десно – Планинска зебра (Equus zebra)
Извор: Wikipedia
Иако се зебре не налазе у нашем непосредном окружењу, то не би требало да нас спречава да едукујемо себе и друге о њима. Видимо да су оне јако занимљиве животиње које човек није успео да припитоми, необичног су изгледа, друштвено организоване и нажалост, неке од врста су угрожене. Због тога прославимо овај дан у њихову част!
