Насловна Еко календар 11. фебруар – Међународни дан жена и девојака у науци

11. фебруар – Међународни дан жена и девојака у науци

1117
0
Време читања: 4 минута

Идеја за Међународни дан жена и девојака у науци први пут је потекла од стране Комисије Уједињених нација за статус жена. На 55. заседању ове комисије, 14. марта 2011. године, усвојен је извештај са закључцима о приступу и учешћу жена и девојака у образовању, науци и технологији, као и о промовисању равноправног положаја, запошљавању жена и пружању бољих услова рада у овим областима. 

Већ у децембру 2013. године, Генерална скупштина УН усвојила је Резолуцију о науци, технологији и иновацијама у којој је наведено да је пуна и једнака доступност, као и учешће у науци, технологији и иновацијама за жене и девојке свих узраста, императив за постизање родне равноправности и оснаживање жена и девојака у овим областима. Затим долазимо до кључне 2015. године, када је Генерална скупштина УН усвојила резолуцију и самим тим 11. фебруар проглашен је за Међународни дан жена и девојака у науци.

Устаљени стереотипи и услови рада са којима се жене и девојке сусрећу приликом одабира науке као своје професије довела је до тога да према подацима УНЕСКО-а, који су обрађени у периоду 2014-2016, само око 30% девојака бира студије у области науке, технологије, инжењерства или математике. 

Према глобалним статистикама, врло мали број девојака студира информационо-комуникационе технологије (3%), природне науке, математику и статистику (5%) и инжењерство (8%).

У свету су само 28% истраживача жене, а Србија се у 2021. години нашла на трећем месту у Европи (51,4% научног кадра чине жене) по критеријуму родне равноправности на овом пољу. Међутим, иако су изузетно присутне у областима науке, жене и девојке у Србији нису довољно видљиве као научнице, те је потребна већа промоција њиховог рада и истраживања. Кроз историју, само 3% Нобелових награда за науку икада је додељено женама, а само 11% жена је на позицијама виших истраживача који воде пројекте у Европи. У Србији је од средине 19. века до Друог светског рата било 139 дипломираних хемичарки, а највише се истакла Ксенија Атанасијевић, али нажалост, као и многе друге, никада није добила државно признање.

Научница која осваја свет

Гордана Вуњак Новаковић је је редовна професрока биоинжењерства и медицинских наука на Универзитету Колумбија у Њујорку, али и почасни професор Универзитета у Београду. У својој каријери објавила је 307 научних радова у међународним часописима, три научне публикације, 57 поглавља у публикацијама других аутора, као и 70 патенaта. Такође је одржала више од 310 предавања широм света. 

Гордана је најцитиранија српска научница и прва је Српкиња која је постала чланица Националне академије наука САД-а. Средином 2021. године примила је награду публике коју дарује Европски завод за патенте на онлајн свечаности доделе најпрестижнијег истраживачког признања на Старом континенту. Професорку је јавност изабрала за омиљеног светског проналазача у конкуренцији 15 финалиста са свих крајева планете, што индиректно потврђује сва њена достигнућа, труд и рад.

Националне стипендије „За жене у науци” у Републици Србији

У Србији је програм националних стипендија покренут 2010. године, а данас се спроводи у партнерству са компанијом L’Oréal Balkan, Националном комисијом за УНЕСКО и Министарством просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Добитнице националних стипендија у 2021. години су: Снежана Паповић, Марија Иванов и Тијана Шуштершич.

Снежана Паповић је доктор хемијских наука и доцент на Катедри за Аналитичку хемију, Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Области њеног научног истраживања су: електролити у литијум-јонским батеријама и синтеза и испитивање физичко-хемијских и солватационих својстава јонских течности. 

Др Марија Иванов је научна сарадница у Миколошкој лабораторији, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” Института од националног значаја за Републику Србију, Универзитета у Београду. До сада је објавила 59 научних радова у међународним часописима. Њена истраживања су највише фокусирана на антимикробну активност нових агенаса, укључујући утицај потенцијалних нових терапеутика на сузбијање вируленције патогених микроорганизама. 

Тијана Шуштершич је студент докторских студија на Факултету инжењерских наука, Универзитета у Крагујевцу, где је и запослена као асистент. Учествује у извођењу вежби на матичном факултету из 11 предмета из области вештачке интелигенције, програмирања, компјутерске графике и биоинжењеринга.

Поред Србије, државе које највише запошљавају жене у науци су Северна Македонија и Летонија, а на списку се налазе и Руминија, Молдавија, Исланд, Хрватска и Бугарска. 

Као и увек, драге жене и девојке, уколико имате талента, воље и знања, међусобно се подржите и напредујте заједно, јер свакодневно сви учимо!

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име