NaslovnaKlimaDeponije u svetu i njihov uticaj na globalno zagrevanje

Deponije u svetu i njihov uticaj na globalno zagrevanje

74
1

Kad razmislimo o reči otpad, mislimo da je to nešto što nam ne služi i nema nikakvu upotrebnu vrednost, nešto što nakon korišćenja bacamo kao nepoželjnu stvar. Retko kad i razmislimo o tome kakav uticaj ima otpad na životnu sredinu i naše zdravlje. Kako kupovna moć ide rame uz rame sa količinom proizvedenog otpada po glavi stanovnika, tako i količina otpada koja nastaje raste. U eri kada vesti o klimatskim promenama postaju svakodnevnica, malo ljudi je upoznato kakav to uticaj na Zemlju ima otpad koji svakodnevno nastaje. Jedan od značajnih problema su gasovi koji nastaju na deponijama.

Deponije kao krajnje mesto za odlaganje otpada, predstavljaju „žarište“ raznolikih hemijskih reakcija u kojima dolazi do produkcije gasova staklene bašte (metan, ugljen-dioksid i dr.) koji doprinose globalnom zagrevanju.

Prema Agenciji za zaštitu životne sredine SAD, gasovi koji nastaju na deponijama se uglavnom sastoje od ugljen-dioksida i metana u razmeri 50:50. Metan je dosta potetntniji gas (20 do 30 puta) u pogledu zadržavanja toplote nego ugljen-dioksid. Komunalni čvrsti otpad je treći najveći izvor emisije metana u SAD, sa udelom od 14,1%. U isto vreme, metan predstavlja značajan izvor za proizvodnju električne energije.

Izdvajanje metana iz deponije i njegova upotreba kao izvor energije.
Izvor: https://www.epa.gov/

Otpad od hrane takođe je značajan izvor emisije metana, koji nastaje pri anaerobnom razlaganju (anaerobno razlaganje je razlaganje materije u odsustvu kiseonika). Mere koje se mogu preduzeti jesu kompostiranje ako se vrši razdvajanje otpada od hrane iz komunalnog otpada ili zarobljavanje metana sistemom cevi koje se nalaze unutar same deponije, gde se izdvojeni metan sagoreva za prozvodnju električne energije.

Iako je metan gas staklene bašte sa većim uticajem na globalno zagrevanje, za razliku od ugljen-dioksida on je manje postojan u atmosferi, odnosno, manje vremena provodi u atmosferi. Rešenja koja možemo preduzeti jesu kompostiranje i izdvajanje metana iz deponija.
Kao građani, možemo uticati na političare da ulože više novca u infrastrukturu za upravljanje otpadom i za izgradnju regionalnih deponija koje odgovaraju standardima EU.

Deponije su „nužno zlo“ koje prati čoveka, ali pravilnim odlaganjem otpada i kompostiranjem organskog otpada možemo ublažiti loše efekte koje imaju na planetu Zemlju.

Dolazimo do zaključka da nepropisnim odlaganjem otpada, uništavamo prirodu, a time dovodimo do ubrzavanja klimatskih promena. Moramo imati u vidu da problemi sa kojima se ljudski rod suočava nisu nimalo bezazleni ali na našu sreću imamo vremena za reagovanje kako bismo ostavili planetu Zemlju u koliko-toliko neizmenjenom stanju za generacije koje dolaze. Razmislite o tome!

1 KOMENTAR

  1. Zanimljiv blog. Upravo sam naišao i naravno odmah na temu deponija. 🙂

    Naravno da ste sasvim u pravu kada uključujete deponije u izvore pretnje globalnom zagrevanju, sa druge strane smatram da je od ključnog značaja da se stvari rangiraju, odnosno odrede prioriteti ako je ikako moguće u domenu zagađenja porediti prioritete, jer na našu žalost sve je prioritet. No ako ipak uzmemo u obzir prioritete, uticaj deponija (pri čemu govorim o sanitarnim deponijama sa kontrolisanim odlaganjem i zbrinjavanjem) na životnu sredinu je daleko manji nego ono što viđamo u našoj okolini, a to su nesanitarne, “divlje” deponije i smetlišta koje svojim uticajem daleko direktnije, neposrednije i kretkoročnije utiču na životnu sredinu a posebno na zdravlje ljudi i životinjskog sveta. Ovaj uticaj se prvenstveno ogleda u uticaju tzv. procednih voda!

    No da ne bih dužio, slično kao i sa uvođenjem “cirkularne ekonomije” u Srbiju izrado nove strategije tako je i sa svešću o uticaju otpada uopšte na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Prvo moramo da zakoračimo a tek onda da potrčimo, jer u suprotnom….

    Svakako stavljam blog u svoje “zabeleške”…

ODGOVORI

Molimo upišite komentar!
Molimo ovde upišite ime