Ко би рекао да ћу писати о овој теми у виду свеже и нове идеје у Боливији? Ја сигурно не.
Кажем то са чуђењем, јер када цео свет говори о климатским променама и одрживом развоју и народ се бори за нова права и законе, просто се питам како се толико запостављају природна добра, њиве, шуме и плодно земљиште. Ако изузмемо моју незаинтересованост за велике компаније које промовишу вештачку храну, можемо да обратимо пажњу на оно што се дешава у Боливији, сиромашној земљи, у којој влада неухрањеност и лош квалитет живота.
Али то ће се убрзо променити, ако већ и није, зато што је Боливија добила 40 милиона долара у циљу подршке и напретка локалних фармера за производњу хране. Сматра се да ће до 2020. године Боливија бити потпуно самостална по том питању. Смањење увоза хране ће бити повољно не само због веће производње од локалних фармера, него ће се смањити и незапосленост и сиромаштво.
Важно је споменути и пројекат започет 2009. године под називом „Integrated Food Security Project”, који омогућава бољу доступност хране веће нутритивне вредности, промовише заштиту животне средине и значај климатских промена.
Који су успеси овог пројекта:
- Образовање преко 80 људи у циљу производње меда, доступност у маркетима и продаја меда у школама;
- Обнављање и заштита природних станишта многих животиња, као и побољшање производње и продаје ретке врсте вуне (викуња);
- Покренута је студија о утицају климатских промена на агрикултуру, проналажењу нових типова биљних болести, варијација усева и промена у локалним екосистемима;
- Тренирање око 2000 жена за конструкцију еколошких кухиња и проналажење алтернативних начина за класичне пећи;
- Организовано преко 30 радионица на којима се говорило о правилном коришћењу тржишних информација и
- Сарадња са око 350 произвођача млека у циљу увођења модерне технологије;
Надајмо се да ће напори уложени у ове пројекте донети бољу будућност народу Боливије и да ће се дугорочно исплатити. Моћи ће да се узгаја не само Киноа по којој су познати, већ и разноврсно поврће које ће допринети здрављу народу.
Наша Србија има невероватне могућности за домаћу производњу хране, па зашто не бисмо кренули путем Боливије?
На крају крајева, од те земље смо и потекли, она је одхранила и нас и наше претке. ☺